Да ли је храна која се производи без хемикалија неопходна или је реч о помодарству? Организам ће унети све потребне нутријенте и ако се хранимо конвенционално произведеним намирницама.
Последњих неколико година о органској храни причају сви - од нутрициониста, преко фитнес тренера, до славних личности. И док једни мисле да је органска храна будућност, други тврде да је реч о још једном помодном хиру. Просечан потрошач рафове са органским намирницама махом заобилази јер су оне три до четири пута скупље од конвенционалне алтернативе.
Али чак и онај потрошач који пожели да купи органску намирницу је збуњен. Да ли је органско боље од конвенционалног? Како га препознати? Зашто мора да буде толико скупо? Одговоре на ова питања потражили смо од проф. др Соње Радаковић, начелнице Сектора за превентивну медицину ВМА. Према речима саговорнице "Живота плус", интензивна пољопривреда којом мора да се обезбеди храна за све већи број становника Земље, није могућа без примене вештачких додатака.
- Садржај резидуа, односно остатака средстава за заштиту биља, хормона, антибиотика, пестицида, средстава за брже сазревање, за спречавање клијања и других хемикалија регулисан је правилницама који прописују горње границе дозвољених концентрација у готовом производу. Границе су постављене тако да уобичајеним уносом хране једна особа у периоду од годину дана у свој организам не може да унесе количине које јој на било који начин могу оштетити здравље. Наравно, како наука напредује, границе се могу пооштравати или ублажавати - каже проф. др Соња Радаковић.
Без хемикалија
С друге стране, органско гајење биљака захтева земљиште на ком нису примењивани конвенционални препарати, објашњава наша саговорница. Конверзија земљишта из конвенционалног у оно погодно за органски узгој траје између једне и три године, у зависности од културе. Не смеју се гајити генетске измењене биљке, а могу се користити искључиво препарати сертификовани за органски узгој.
- Кад су у питању месо, млеко и јаја, животиње морају да се хране на природан начин, на пример испашом на ливади где нису коришћене хемикалије, док коштано брашно и друге комерцијалне мешавине нису дозвољене. Овакав начин производње смањује принос, а повећава потребу за људским радом (окопавање, чупање корова, обезбеђење природног сена) што у коначном исходу увећава цену производа. Ови производи не би требало да садрже никакве вештачке додатке, односно резидуе и то их разликује од конвенционално гајених производа. Наравно, ни у органској производњи хране не могу се искључити баш сви неповољни чиниоци животне средине, на пример загађивачи у ваздуху, падавинама - каже проф. др Соња Радаковић.
Да ли се онда може рећи да је органска храна здравија? Научници са Стенфорда дошли су до података да органска храна нема бољи нутритивни састав него обична. Органски парадајз, на пример, није имао више калијума него обичан. Али, друге студије, рецимо она са Универзитета у Вашингтону, тврде супротно - закључиле су да органске јагоде имају више витамина Ц него обичне. И коме онда веровати?
- Органски произведене намирнице јесу у несумњивој предности јер не садрже додатне хемикалије. Међутим, због тога што се у органској производњи изоставља обогаћивање земљишта, могуће је да намирнице садрже мање не само резидуа средстава за заштиту, већ и неких минерала које биљка уноси из земљишта. Другим речима, нутритивна вредност овако добијених намирница под већим је утицајем квалитета самог земљишта, климатских и других чинилаца. Неопходно је заиста добро познавати особине самог земљишта како би се на њему гајиле погодне културе. Аутохтоне сорте су најпогодније за органску производњу на једном подручју услед природне отпорности датим условима. Нажалост, услед предоминације хибридних сорти, већина аутохтоних сорти биљака и аутохтоних раса животиња временом су се изгубиле - упозорава проф. др Соња Радаковић.
Преваре су могуће
Истраживања показују да налепница "органско" и те како утиче на потрошаче који сматрају да је тај производ здравији, бољи, квалитетнији, па и укуснији. Али кад је у питању ова последња категорија, просечан потрошач, показују истраживања, не може да по укусу разликује органски и обичан производ. Зато је и важно елиминисати било какве преваре у овој области.
- Органски произведене намирнице морају да имају сертификат који издаје овлашћена институција. Услед наведених специфичности у производњи, органски производ је често мањи или неправилнијег облика. У процени је, ипак, боље се ослонити на сертификат јер постоје фалсификати - неки пољопривредници гаје поврће и воће на конвенционалан начин, а због више цене, мање и неугледније примерке прогласе за органски гајене. У западној Европи развијена је непосреднија комуникација између произвођача и потрошача тако да породице уговарају недељно снабдевање намирницама директно са регистрованим газдинствима чиме се гради и јача поверење - каже проф. др Соња Радаковић.
Ако је за утеху онима који не могу да приуште органску храну, наша саговорница истиче да конвенционални начин производње намирница, уколико се поштују прописи о употреби хемијских средстава, не штети здрављу, а уколико је исхрана планирана према важећим правилима, организам ће унети све потребне нутријенте.
- До сада су објављени резултати само једне студије која је у току 20 година пратила здравствено стање породица које су се храниле конвенционално или органски и нису уочене знатне разлике у квалитету живота, учесталости оболевања и дужини живота. Али, осим директног утицаја на здравље појединца, органска производња доноси огромну добробит за животну средину. Пажљивим поступањем са земљиштем, биљкама и животињама знатно се доприноси растерећењу животне средине, побољшању квалитета воде за пиће и ваздуха - каже наша саговорница.
Не може јефтиније
Кад је реч о нашем тржишту, из Привредне коморе Србије поручују да потрошачи могу да буду сигурни да је производ са органском ознаком заиста произведен по свим правилима органске производње. На питање да ли ови производи могу да буду јефтинији, у ПКС одговарају одрично. Како кажу, произвођачи у нашој земљи имају мале субвенције, па не могу да буду конкурентни, док на пример у земљама Европске уније субвенције за органску производњу износе више од 300 евра по хектару.
Смрзнуте малине најпопуларније
Производња органске хране у нашој земљи има тенденцију раста, показују подаци Службе за органску производњу Привредне коморе Србије. У 2011. години укупна површина под органском производњом била је 6.335 хектара, а 2017. године дупло више, тачније 13.423 хектара. Број произвођача је порастао са 213 из 2011. године на 434 у 2017. И број коопераната, оних који сарађују са главним произвођачима расте, па је прошле године износио 5.719. Нажалост или на срећу, велики део органске хране одлази из земље. Највише се извозило у земље Европске уније, најпре у Немачку, Холандију и Италију, а укупан извоз је прошле године повећан за 22 одсто. На првом месту су смрзнуте малине које су извезене у вредности од 12,7 милиона евра, следе смрзнуте купине (1,9 милиона евра) и смрзнуте вишње (1,1 милион). Од прерађевина, најзаступљенији је концентрат јабуке (1,9 милиона евра).
Извор: Вечерње новости
