Од 17. августа, грађанима који отворе текући рачун, банке ће као основну картицу бесплатно издавати домаћу "дину", а осим ње, али искључиво на захтев клијента, моћи ће да добију и остале картице интернационалних картичних система, као допунске.
Новине од децембра очекују и мале трговце којима ће банке морати да достављају детаљне изводе о трошковима који се односе на безготовинске трансакције, ПОС терминале...
Осим тога, све основне картице које истичу после 17. августа, мораће када истекну да буду замењене домаћом "дином", с тим да уколико је реч о интернационалним ( "виза", "мастеркард"...), оне ће моћи да буду обновљене, али на захтев клијента, а не вољом банке и то као додатне.
На тај начин, како је предвиђено Законом о међубанкарским накнадама, обезбедиће се да Народна банка Србије уређује, контролише и унапређује несметано функсионисање платног промета у земљи. Уколико би да наступе као домаћи картичари, стране картичарске куће мораће да се региструју у Србији и обезбеде лиценцу као што су то урадили и у ЕВУ и другим великим тржиштима.
Само три одсто трансакција картицама у иностранству
У Србији чак 97 одсто укупних трансакција картицама обавља се за плаћања у земљи, док само три одсто у иностранству. Међутим за чак 87 одсто тих трансакција целокупна обрада обавља се у платним системима ван наше државе, а да наше надлежне институције немају никакав наџор у њихов рад. То ће се променити ступањем на снагу Закона о међубанкарским накнадама, којим ће се смањити међубанкарске накнаде, масовније коришћење домаће "дина" картице, за коју се обрада, нотирање и поравњање свих трансакција обавља у платном систему у земљи. Очекивања су и да ће мали трговци, занатлије бити у бољем положају него што је случај сад и да ће кренути масовније да омогућавају потрошачима употребу картица. Иначе, прошле годинена име трошкова обрада транскаце у иностранству из Србије је отишло 32 милиона евра.
Од 17. децембра ниже међубанкарске банкарске накнаде
У нашој земљи међубанкарске накнаде значајно су више од оних које су биле у Европској унији, пре законског ограничавања. Од 17. децембра и у периоду од шест месеци уместо 1,1 одсто па и до два одсто, накнаде ће бити смањене и наплаћиваће се максимално од 0,5 одсто за дебитне и 0,6 одсто за кредитне картице. Од 17. јуна 2019. међубанкарске накнаде у Србији биће на европском нивоу, односно биће ограничене на 0,2 одсто код тансакција дебитном картицом, односно 0,3 одсто у случају плаћања кредитном картицом.
А како то сада функционише у пракси?
Када потрошач користи платну картицу за плаћање трговац не добија пун новчани износ за продату робу и услуге, већ износ умањен за трговачку накнаду. Колико то износи? За просечну суму од 1.800 динара, колико износе плаћања картицама то је 2,16 динара за домаћу "дину", 8,2 динара за "визу" и 12 динара за "мастеркард".
У Србији има око два милиона издатих "дина" картица, њиме се може плаћати у Србији и преко интернета код домаћих продаваца. Народна банка Србије ради са кинеским Унионпеј картицом на кобрендирању, како би у унутрашњем платном промету радила као Дина, а у иностранству као Унипеј и тако ће моћи да се користи на ПОС терминалима који прихватају ову картицу. Иначе, већина земаља у свету има своје националне платне картице које су доминанте у домаћем платном промету, а у највећем броју имају кобрендинг са највећим међународним картичарима "Висом" и "Мастеркард".
Извор: Нова економија
