Европа не опрашта неплаћене саобраћајне казне

Возачу који је у новембру прошле године у Љубљани направио саобраћајни прекршај, ових дана је на кућну адресу у Београду стигла казна. Због прекорачења брзине од 15 километара на час требало би да плати 250 евра. Како је наведено у обавештењу, у року од осам дана може да измири половину овог износа или да се жали и своје право затражи на словеначком суду. Проблем је што је, уз обавештење, као доказ приложен и снимак радара, због чега су шансе да добије спор готово никакве.

Ова прича је посебно занимљива јер почиње сезона одмора и велики број наших грађана путује у иностранство аутомобилима, али многи не знају да неплаћене саобраћајне казне због прекршаја начињених на територији ЕУ, могу чак и да их пошаљу на црну листу због које може да им буде забрањен улазак у земље чланице.

Како „Политика” сазнаје, на црној листи може да се нађе сваки возач који се оглушио о прекршајни налог и казну јер чак и најмања општина у Италији, Словенији, Мађарској или било којој другој земљи против њега може да пошаље пријаву јединственом телу ЕУ и затражи санкције. Уколико се то догоди, власник аутомобила већ на првом граничном прелазу у ЕУ сазнаје да му је улазак забрањен, а истрага и захтев за скидање са ове непожељне листе може, кажу наши саговорници, потрајати и неколико година.

Возача је занимало да ли је обавезан да плати ову казну коју је очигледно направио, возећи мало брже у Љубљани, и да ли она може да застари и у ком року.

Милан Мариновић, председник Прекршајног суда у Београду, каже за „Политику” да је у конкретном случају јасно да би се наш читалац плаћањем половине казне могао ослободити остатка обавеза прописаних за прекршај због кога је издат налог.

– Ако је свестан да је починио прекршај, саветујемо да плати половину и избегне даље могуће непријатности. Међутим, уколико не прихвата да је починио прекршај, преостаје му да иницира судски поступак у коме би он био у својству окривљеног – објашњава Мариновић и додаје да, уколико то не учини, сматраће се да је прихватио одговорност за прекршај и биће спроведен поступак извршења и наплате целокупног износа казне.

Према речима нашег саговорника, за сваку прекршајну казну прописан је и рок застарелости извршења, али се он разликује од земље до земље. У Србији је овај рок најкраћи и износи две године, а у Хрватској или, на пример, Црној Гори три, односно четири године, рачунајући од дана правоснажности судске одлуке.

– Колико ми је познато из праксе, до сада није забележено да је неко лице које није платило казну изречену у једној држави чланици ЕУ трпело последице у другој држави чланици. Зато претпостављам да ни овај грађанин који је начинио саобраћајни прекршај у Словенији, не би требало да има проблема, уколико летује у Грчкој или Италији, а посебно не ако планира путовање у земљу која није чланица ЕУ – објашњава председник Прекршајног суда у Београду. На питање на који начин надлежне институције из земаља ЕУ долазе до података о починиоцима прекршаја у Србији, он каже да постоји успостављена сарадња и да се ови подаци размењују између надлежних институција, без обзира што нисмо у ЕУ.

– Овај налог са казном је уручен посредством такозваног института међународне правне помоћи који се користи уз претходно постојање уговора о билатералној или мултилатералној сарадњи између Србије и у овом случају Словеније. Уговори се односе на пружање правне помоћи (најчешће у грађанским и кривичним, али и прекршајним стварима), па се комуникација надлежних органа (судова) обавља преко министарстава правде држава потписница уговора. Преко њих се шаљу замолнице за пружање правне помоћи – истиче Мариновић. Он додаје да се на овај начин не уручују само одлуке о кажњавању, него и позиви за суђења у земљи у којој је неки прекршај почињен.

– Недавно смо имали у Београду уручење позива за саслушање једном нашем суграђанину кога је Прекршајни суд у Солуну позвао као окривљеног на суђење у вези са саобраћајном незгодом у којој је учествовао прошлог лета – закључује Милан Мариновић.

Исти налог – другачија примена

Прекршајни налог постоји у многим правним системима као и код нас, али није једнако регулисан у свим државама и његова примена није на исти начин широко прописана. Тако, на пример у Хрватској и Црног Гори (а претпостављам и у Словенији), прекршајни налог може бити издат и починиоцу прекршаја за који је прописана новчана казна у распону између минималне и максималне казне. У Хрватској је то, на пример, између 300 и 500 куна, а у Црној Гори од 200 до 400 евра. У Србији је примена прекршајног налога много ужа и издаје се само за оне прекршаје за које је прописана искључиво новчана казна у фиксном износу – пет или десет хиљада динара.

Брже кроз тунел у ЕУ кошта и до 450 евра

Саобраћајни прекршаји у ЕУ се најчешће евидентирају преко видео-надзора којим је покривено много више тачака него рецимо у Србији. Најчешћа су прекорачења брзине у тунелима и на ауто-путевима, за шта је запрећена казна од 150 до 450 евра, пролазак кроз црвено до 350 евра, а непрописно скретање 150 евра. Нису благе ни казне за непрописно паркирање које могу неопрезне возаче да коштају и до 150 евра у зависности од града и државе у којој су се непрописно паркирали.

 

Извор: Политика