Европски парламент усвојио мере за спречавање ових превара и од држава чланица затражио да се овакве радње третирају као кривично дело
вропски парламент усвојио је мере за спречавање превара са километражом код коришћених возила и предложио законска решења којим би се избегла ова непоштена пословна пракса, пренели су медији у Европи. Парламент је од држава чланица затражио да се ове преваре убудуће третирају као кривично дело, као и да казне буду одговарајуће како би одвратиле продавце од оваквих малверзација.
Од Европске комисије затражено је да се испита могућност коришћења нових технологија како би се ове преваре спречиле, док је произвођачима аутомобила наложено да појачају заштиту мерача километара и да развијају системе за препознавање манипулација. Хрватска европарламентарка и чланица одбора за заштиту потрошача у ЕУ Биљана Борзан изјавила је да је ова земља од уласка у Европску унију посебно погођена овом врстом преваре, будући да грађани масовно купују коришћене аутомобиле на Западу.
– Процене ЕУ показују да је, посматрано по појединачним земљама чланицама, овим преварама обухваћено између пет и 12 одсто возила, а у прекограничној трговини 30 до 50 процената. Штета на нивоу уније процењује се на око девет милијарди евра, док је поверење потрошача на тржишту половних аутомобила најниже у односу на било коју другу робу која се продаје у ЕУ – каже Биљана Борзан.
Преваре везане за такозвано намештање километраже раширена су појава која, према мишљењу представника Европског парламента, представљају озбиљну претњу и за безбедност у саобраћају, а нарушава и функционисање унутрашњег тржишта. Ово је такође велики додатни трошак и за грађане, али и за осигураваче, трговце и произвођаче аутомобила.
– Осим економске штете, велики је проблем што оваква пракса угрожава и безбедност у саобраћају. Због нетачне километраже власник аутомобила неће на време одржавати возило, а то је проблем јер ће на улицама бити више небезбедних возила. Са друге стране алати за замену или корекцију бројача лако су доступни, а зарада велика за трговце који на овај начин вредност аутомобила, у зависности од модела, могу да повећају од две до чак пет хиљада евра – објашњава Борзанова.
Белгија и Холандија су земље које су ову појаву готово искорениле, и то тако што су направиле базе података о километражи свих аутомобила који су били на техничком прегледу. Европски парламент је затражио да се слично решење усвоји на нивоу ЕУ, јер је то једини начин да се проблем у потпуности реши.
Према неким проценама, у Србији је код више од 60 одсто увезених половних аутомобила враћена километража. Проблем је што са сигурношћу нико не може да тврди колико је стварно аутомобил прешао, јер се ове преваре дешавају већ на плацевима у ЕУ, а онда у ланцу понављају више пута до крајњих купаца.
– Ситуација је код нас боља него ранијих година, јер се сада нуде новији модели возила који имају и већу заштиту (подаци о километражи се чувају рецимо осим на мерачу и у кључу). Са друге стране, за возила произведена после 2005. године постоје и умрежени сервиси, па се у сваком тренутку може проверити када је рађен последњи велики сервис. По томе већ може да се калкулише колико је аутомобил вожен од последњег сервиса и да ли је време за поправку или не – кажу наши саговорници са тржишта аутомобила.
Због свега тога је, каже он, приликом куповине половног аутомобила, сигурније дати предност ауто-плацевима, који све чешће дају неке видове гаранције и дозвољавају преглед возила у сервису. Куповина сличних аутомобила од физичког лица је већи ризик, пре свега јер је теже рекламирати озбиљне недостатке. И сервисне књижице (које се веома лако фалсификују) морају да се узму са великом резервом. Колико су ове преваре укорењене на домаћем тржишту показују и подаци да власници возила чак и пре одласка на технички преглед враћају километражу како би сервисна књижица била уредна и понуђена као доказ неком будућем власнику.
Извор: Политика
