Велики страни трговци и даље заобилазе Србију. Министар трговине Расим Љајић недавно је рекао да са „хипермаркетима стојимо лоше” јер је њихово учешће на тржишту свега три одсто, док је у другим земљама двоцифрено.
Како је изјавио, код нас нема ни дисконтних ланаца, док је у Пољској, рецимо, њихов удео већи од 30 одсто.
– Зато је важан долазак „Лидла” јер ће знатно појачати конкуренцију – подвукао је он.
Министар је истакао да на регионалном нивоу имамо жестоку конкуренцију јер послује око 45 важних локалних и регионалних малопродајних ланаца, а на државном постоји простор за нове играче.
То тржиште се код нас дели на 30 одсто модерне трговине и чак 70 одсто традиционалне трговине.
– Што значи да имамо огромно учешће пијаца и тезги у укупној трговини – објаснио је Љајић. Он је навео да је удео модерне трговине у Румунији, на пример, 47 одсто, у Пољској 54, а у Хрватској чак 68 одсто.
У последњих десетак година долазак на српско тржиште најављивали су многи европски водећи дисконтери, али су одустали сви – осим „Лидла” који би до краја године требало да отвори више радњи у Србији. Уз опасност по домаће ланце трговине, долазак оваквих играча у Србију донео би већу конкуренцију и свакако ниже цене и бољу понуду, јер сваки нови ланац доноси и производе из земаља из којих долази. Због чега им Србија и поред сталних најава и даље није уписана на мапи планираних инвестиција?
Стручњаци су раније напомињали да је разлог томе ниска куповна моћ грађана и то што је вредност српског тржишта малопродаје за њих ниска. Оквирна вредност је између 5,5 и шест милијарди евра, што је гледајући из угла већине великих трговинских ланаца недовољно.
Професор трговине на Економском факултету у Београду Зоран Богетић, међутим, не мисли да су то примарни разлози, већ да постоји збир околности које су на то утицале.
– Тек у новије време стварају се озбиљнији услови за сигурна улагања. Сам долазак „Лидла”, њихово дуго испитивање ситуације и постепени улазак на тржиште говори у прилог томе – каже наш саговорник, истичући да је Србија страним трговцима изузетно занимљива географски, популационо и са становишта наше позиције у региону, али да је у питању озбиљан капитал који траже озбиљне услове.
– И сам долазак „Делеза” пре неколико година, што се сматрало храбром одлуком, веома је јасан сигнал да овде вреди улагати. Перспективно треба очекивати и долазак других озбиљних трговинских ланаца – сматра Богетић. Друга ствар је, каже, што ми нисмо имали развијену дисконтну конкуренцију. Каже да је долазак „Лидла” озбиљна технолошка иновација која је темељ дисконтног пословања. Они су, истиче, унели превише тензије на нашем тржишту, што је, сматра, беспотребно јер ће „Лидл” имати своје место за одређену категорију потрошача, док ће већински део купаца и даље тражити други профил услуге и бити спреман да то плати. Професор Богетић сматра да су Србији потребни озбиљни и познати традиционални трговински ланци који добро раде свој посао и поштено плаћају раднике и обавезе према држави, како бисмо изашли из транзиционог периода.
У међувремену, велики дисконтери преплавили су регион, а најбољи пример њиховог пословања јесте Мађарска у којој „Алди” група има више од 110 маркета, „Лидл” 160, а чланица „Реве групе” – ланац „Пени” чак 200 маркета.
Према истраживању портала „Ритејл Србија”, страни дисконтни ланци су се толико одомаћили да су домаћи почели да затварају радње.
„Само у последњих неколико година највеће удружење домаћих трговаца у Мађарској ЦБА затворило је више стотина објеката, а затражили су и помоћ мађарске владе како би их заштитила од даљег напада конкуренције”, наводи овај портал, истичући пример „Алдија” који је на месту некадашњег ЦБА маркета у Будимпешти отворио савремени дисконт, а планира да у кратком року удвостручи број продавница на том тржишту.
Слично је и у Румунији у којој се такође локални трговци повлаче пред налетом великих компанија.
Занимљива је стратегија „Лидла”. И док у Србији за сада не претерано агресивно најављује долазак, скривајући тачан датум отварања маркета, у Хрватској је до сада отворио 100 трговина, а у Румунији већ четврти логистички центар. Овај ланац је, рецимо, у Грчкој једини страни дисконтер који је прошле године на то тржиште уложио око 100 милина евра, наводи се у овој анализи. Према том истраживању, и бугарско тржиште је једно од оних на коме дисконтери имају све већи удео. Расте број оних који у понуди имају мањи избор артикала и ниже цене, а управо је то утицало да домаћи „Пикадили” после две деценије пословања прогласи стечај и трајно се повуче са тржишта. Интересантно је да је Бугарску напустио и „Пени”, али је остала „Била” која је такође члан аустријске „Реве групе”.
