Да би очистили лагере и избегли повраћај или уништавање робе, трговци ове препарате нуде и упола цене, а рокови истичу крајем месеца.
У београдским апотекама последњих дана у посебно обележеним кутијама изложени су скупи увозни козметички производи, углавном креме за лице, лосиони, витамини, са попустима и до 60 одсто. Креме које су у редовној продаји коштале и до 2.000 динара сада се нуде за 600 само због тога што су пред истеком рока трајања. Рок употребе најчешће истиче крајем овог месеца или у мају. Ова пракса у Србији постоји дуго када је реч о храни, али купци у тим случајевима имају времена да је искористе до датума истека рока, међутим овде је очигледно реч о чишћењу залиха, будући да је познато да је враћање или уништавање ових козметичких производа врло скупо. Јер како другачије објаснити то да апотекари крему за лице, упркос томе што је у року трајања још свега две недеље, нуде иако је јасно да је купци не могу потрошити у тако кратком периоду. Др Стеван Благојевић, директор Института за општу и физичку хемију, каже за наш лист да роба која се повлачи из промета мора да се уништи на прописан начин, што је релативно високо финансијско оптерећење за увознике.
– Имајући то у виду, јасно је зашто постоје знатни попусти на козметичке производе при крају рока трајања. Производ се мора повући из продаје и компликованом процедуром уништити или вратити произвођачу – објашњава Благојевић и додаје да је тешко рећи шта се дешава с производом после истека рока трајања. Постоји, објашњава, хиљаде козметичких производа и у сваком појединачном случају је тај процес другачији.
– У блиском периоду после истицања рока трајања производ свакако не губи битне особине, али га треба брзо потрошити. Онај који је отворен свакако не треба користити после датума који је истакнут на декларацији – каже наш саговорник.
Наиме, високософистициране рецептуре с много функционалних компоненти, као што су витамини, специјална биљна уља и слично, што се најчешће и нуди на оваквим попустима, могу с истеком рока трајања изгубити део активности баш тих најскупљих компоненти, али је основна функција задржана.
Благојевић подсећа да козметички као и сви други производи који се воде као „предмети опште употребе” имају декларисана два рока трајања. Први је обично садржан у шифри производа и он означава рок или датум до ког произвођач гарантује за све декларисане особине под условом да је чуван у оригиналној амбалажи и на назначеној температури (обично 5–35 степени Целзијуса).
– Други рок је онај који је назначен на амбалажи сличицом и односи се на рок трајања отвореног производа, односно колико је препоручено да се он користи после отварања – каже Благојевић. По његовом мишљењу, проблем рока трајања се преплиће са законским решењима. У готово свим земљама света роба ван декларисаног рока трајања сматра се „здравствено неисправном” и по правилу би требало да буде повучена из промета. Ово је, додаје он, једно законско уопштено решење и важи за све производе, дакле закон није предвидео могућност и начине продужавања рока трајања. Иако фармацеути на овај начин не крше закон, купци би ипак требало да буду обазриви приликом куповине и да добро провере да ли је, на пример, неки од производа на попусту већ отваран, као и да питају да ли је био добро складиштен. Познато је да, осим што имају смањену ефикасност, производи с истеклим роком могу да изазову и озбиљне иритације коже.
Извор: Политика
