У „Делезу“ и „Меркатору С“ траже модел који је одржив у пракси у Србији и још не откривају датум од када кесе више неће бити бесплатне.
Највећи домаћи трговински ланци разматрају да почну да наплаћују пластичне кесе потрошачима. Ово питање се намеће откада је Европска комисија у фебруару усвојила стратегију о пластици и донела мере које ограничавају максималну годишњу потрошњу кеса на 90 по особи до краја 2019. Иначе ови захтеви ће до 2025. бити још строжи, јер ће тада овај предвиђени број бити преполовљен. Наплата лаганих пластичних кеса, које се најчешће нуде бесплатно у трговинама, и у овој стратегији помиње се као најефикаснији начин спровођења ове политике.
На такав корак у Србији би најпре могао да се одлучи белгијски „Делез“. Овај трговац је за „Политику” потврдио да је спреман да на овај начин помогне очувању животне средине. Незванично се помиње да би то могло да буде већ крајем овог месеца, али у компанији кажу да још разматрају датум када ће почети да примењују ову новину.
– Спремни смо да уђемо у систем наплате кеса. Према искуству и подацима које имамо са других тржишта на којима послујемо, механизам наплате даје најбоље резултате, јер доводи до смањења њихове употребе до 80 одсто. О датуму уласка у систем наплате одлуку ћемо донети у наредном периоду о чему ћемо благовремено обавестити јавност“, кажу у „Делезу” Србија.
Иначе овај трговински ланац је још 2013. године, у оквиру пројекта „Ја волим свој град“ спроводио овакву акцију када се биоразградива кеса наплаћивала два динара, а велика за више коришћења – десет. Иако је идеја била хуманитарног карактера, акција је наишла на негодовање купаца навикнутих да приликом куповине без икаквог ограничења узимају кесе и пакују робу. И у „Меркатору С“ („Идеа”, „Рода”, „Меркатор” хипермаркети) кажу да разматрају ову могућност , јер је реч о директиви ЕУ са циљем очувања животне средине.
– Поред императива, као што су поштовање закона и европских стандарда, за нас је најважнији интерес и потреба наших потрошача због чега тражимо добар модел који је лако примењив у пракси – кажу у овој компанији, али нису конкретно одговорили када би могли да се одлуче на тај корак.
Иако се овакве акције код нас по правилу доживљавају као непотребан трошак јасно је да би на свести грађана требало радити више. Довољно је погледати навике купаца у било којој земљи у Европској унији и упоредити је са сликом наше околине. Док они у Европи обавезно у куповину носе платнене цегере, или корпе и торбе, код нас се држава још није определила на који ће начин на путу ка ЕУ спроводити ову директиву. Грчка је, рецимо, од 1. јануара почела са наплатом кеса за шта потрошачи издвајају 0,04 евра. Та мера уведена је да би обесхрабрила купце да их користе. Грци иначе троше око 400 кеса годишње по становнику, док је просек ЕУ 280.
Према објашњењу из ресорног министарства Грчке циљ је да се достигне број од 90 пластичних кеса по становнику годишње. Прва мера је наплата, а уколико не успе, кесе ће од следеће године дупло поскупети. У случају да и то не успе од 2020. биће потпуно забрањене као и у 35 земаља света, међу којима је и Руанда која забрањује чак и њихово уношење у земљу. У Италији се већ годинама плаћају, а од почетка ове године чак и оне за воће и поврће. У Швајцарској се, рецимо, наплаћују у продавницама где их има, а у 90 одсто радњи увелико се користе папирне.
Неки страни трговци, који послују у Србији, већ спроводе ове мере. У ДМ-у кажу да од 2012. године спроводе мере смањења потрошње једнократних пластичних кеса и мотивишу купце да се преоријентишу на памучне трајне торбе као еколошки прихватљиво и трајно решење.
– У почетку није било лако на тржишту бити пионир такве еколошке иницијативе, али касније су купци то позитивно прихватили. Тако годишње продамо 100.000 трајних и памучних торби. Иако се купци још при куповини у већини малопродајних ланаца ослањају на бесплатне једнократне кесе, примећујемо да је повећан број оних који у куповину долазе са својим или нашим трајним торбама – кажу за „Политику” у ДМ-у.
У „Икеи“, која однедавно послује у Србији, кажу да већ деценијама уназад на свим тржиштима, на којима послују, уместо танких пластичних кеса, које угрожавају животну средину, продају своје препознатљиве фракта торбе, које су уједно и један од њихових најпознатијих производа и вероватно једна од најпродаванијих ручних торби на свету.
– Свест се полако мења и у Србији и драго нам је да својим приступом доприносимо тим позитивним променама – каже Јована Механџић-Ђурђић, менаџер за одрживи развој у компанији „Икеа” за југоисточну Европу.
Извор: Политика
