У порасту трговина имејл адресама грађана и фирми

У понуди на интернету и база од 800.000 мејлова за 20.000 динара и гратис софтвер који омогућава масовно слање порука и реклама на тако велики број адреса.

Са растом интернет маркетинга трговина приватним имејл адресама грађана и фирми узима маха и у Србији. На посебном удару су они који су се пријављивали на сајтова за групне куповине. На продају су читаве базе адреса (раздвојених на „мушке” и „женске”) па чак и пакети од неколико хиљада мејлова предузећа регистрованих у Бугарској, Црној Гори, Хрватској…

Једноставном претрагом понуда на интернету пронашли смо да се пакет од 800.000 мејлова може купити за 20.000 динара. Продавац га шаље на це-деу, поштом а купац плаћа поузећем.

Кључно у оваквим понудама је то да се клијентима „гратис” нуди и софтвер који омогућава масовно слање порука и реклама на тако велики број адреса.

- Цена и није велика будући да добијате српски интернет „на длану”. За годину дана једноставног слања од куће, за ваш бизнис може да чује милион људи. Продајем такође и мејлове из бивших Југословенских република – наводи продавац у рекламној поруци. Каже да је дневно могуће послати рекламу на „само” 3.000 адреса због чега гарантују да нема бојазни да ће оне завршити у сандучету за „спам” поруке.

Није познато ко се све на нашем тржишту бави овим послом, на који начин се такви подаци прикупљају, а још мање да ли су адресе стварне. На ову појаву већ дуже време упозоравају потрошачка удружења, а недавно је позван и Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, да покренете истрагу због угрожавања приватности грађана.

Међутим, у канцеларији повереника за „Политику” су рекли да се овакви послови не могу унапред сматрати нелегалним.  Бар не у случају када се нуде мејлови фирми и неперсонализоване адресе грађана регистрованих, рецимо, на Google или Yahoo.

– Ту је важна садржина имејл адресе. Ако је неко регистрован као Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.. Ово може али и не мора да представља податак о личности. Међутим, ако неко тргује мојом адресом регистрованом на пословном домену, то је већ други случај јер се циља на конкретну особу – каже Златко Петровић, помоћник повереника за информације од јавног значаја. Право је питање, додаје, одакле неко добија такве податке. То се може утврдити једино подношењем такозваног захтева за обавештење. Свако има право да од онога ко му шаље пошту на имејл затражи одговор на који начин је дошао до његове адресе, као и да инсистира да буде избрисан са листе. Уколико буде одбијен може да уложи жалбу поверенику који ће реаговати, извршити надзор и наложити да се испуни конкретан захтев.

– Да се не заваравамо, подаци о личности су роба. Многе од база, којима се тргује, садрже и мејлове фирми, које нису подаци о личности, већ су јавно доступне на интернету и употребом специјализованих софтвера прикупљају се и групишу. Тако обједињеним базама се очигледно тргује али то није у нашој надлежности – објашњава Петровић.

Истиче да грађани своје податке о личности најчешће дају уз сагласност, а често се ситним словима наводи и да они могу бити уступљени пословном партнеру те фирме.

Имејл маркетинг данас је вероватно најперспективнији вид рекламирања. У будућности зато можемо очекивати још агресивнији наступ трговаца јер уз занемарљиве буџете они успевају да остваре сталну комуникацију са потрошачима.

Сматра се да ниједна компанија, која дугорочно жели да остане конкурентна, не може успешно да послује уколико се не бави интернет маркетингом, а један од најзначајнијих видова промоције и продаје јесте управо имејл маркетинг.

Извор: Политика