Остаци хемикалија изнад дозвољене границе пронађени и у целеру, зелени и блитви, објавила француска организација „Generations futures”. Утврђено је да 2,7 одсто анализираних узорака поврћа и 3,5 одсто узорака воћа контаминирано пестицидима преко максимално дозвољене границе коју је установила Европска унија.
Како је пренео „Монд”, дозвољене вредности пестицида највише су биле прекорачене код трешања (шест одсто), манга и папаје (4,8 одсто), наранџи (4,4 одсто), код зелени, гранчица целера, блитве и репе.
Поједини француски медији наводе да због оваквих резултата препоруку нутрициониста „јести пет пута дневно воће и поврће” треба узети са резервом. Односно, да треба бирати шта ће се од пољопривредних производа наћи на тањиру.
Ова невладина организација (која се иначе бори за био-исхрану) до таквих закључака дошла на необичан начин. Анализирали су праћење воћа и поврћа које је пет година у супермаркетима и велетрговинама обављала Генерална дирекција за конкуренцију, потрошњу и борбу против кријумчарења (ДГЦЦФ). Испитани су резултати њихове контроле у више од 11.000 узорка, и то 19 врста воћа и 33 врсте поврћа. С тим што је у обзир узимано само оно воће и поврће које је контролисано најмање четири до пет година, и то са најмање 30 узорака.
У студији коју су пренели сви значајнији француски медији, истиче се да су трагови пестицида нађени у око 72 одсто узорака воћа и у око 41 одсто узорака поврћа. Код воћа, остаци су пронађени код 89 узорака грожђа и готово једнаком броју узорака мандарина, трешања, грејпфрута и јагода. Слични проценти били су и код брескви и нектарина, поморанџи, а нешто мањи код јабука, кајсија, лимуна, крушака… Интересантно је да су трагови пестицида нађени у свега 23 одсто узорака авокада, 27 одсто контролисаног кивија и 34,8 шљива.
Што се поврћа тиче, трагови пестицида нађени су најчешће на везицама целера. Високо се котирају и зелен и зелена салата. Такође, трагови средстава за заштиту биља утврђени су и код половине испитаних узорака кромпира, пасуља и грашка. Са друге стране, пронађени су код свега 4,4 одсто узорака цвекле, 3,2 одсто шпаргли и 1,9 одсто узорака кукуруза.
Како преноси „Монд”, истраживаче је изненадило да су јабуке, које се заштитним средствима третирају 36 пута, и кромпир, који се прска 19 пута – тек на осмом, односно седмом месту по проценту узорака у којима су нађени трагови пестицида. Наводи се да би то могло да значи да све воће и поврће не апсорбује штетне материје на исти начин.
Професор са катедре за пестициде Пољопривредног факултета у Београду Милан Стевић каже да је тачно да се јабука у просеку третира више него друге врсте воћа. Али то не значи да ће остаци пестицида бити изнад дозвољене границе.
– Можете и 20, чак и 25 пута третирати јабуку, што се најчешће и ради, а да се не детектују повећане концентрације пестицида. Исто тако може било које поврће или воће бити третирано само једном па да буде прекорачења – објашњава Стевић. Он истиче да проблеми са остацима пестицида настају најчешће због непоштовања каренце, односно минималног периода који мора да прође од последње примене неког пестицида до бербе плодова. Каренца је тако прописана да штити безбедност потрошача. Произвођачи се, додаје, понекад не придржавају ових прописа или користе ненаменске препарате, односно оне који нису регистровани за примену у датим врстама и за одређену намену.
Иако резултати француске анализе показују да су код воћа била чешћа прекорачења прописаних граница остатака пестицида, Стевић каже да не постоји генерално правило и да то никако не значи да је поврће здравије од воћа.
– Могло се догодити и потпуно супротно. Све зависи од начина производње, а поставља се и питање и који део биљке се конзумира. Неке врсте поврћа и воћа су ризичније. Рецимо, код младог лука или зелене салате третира се лишће, а оно се и конзумира – објашњава наш саговорник. Што се тиче трешања, он каже да и ова врста воћа спада у ризичну групу из два разлога. Плод је осетљив на труљење током сазревања и непосредно после бербе, а трешња такође мора да се третира и против трешњине муве, која напада плодове у време зрења. Ту се најчешће праве грешке јер произвођачи неретко користе препарате који нису регистровани за ову намену. Неопходно је применити препарате са кратком каренцом, односно оне који су регистровани за дату намену. Ако се то испоштује, неће бити проблема – упозорава Стевић.
Код цитруса је други проблем. Већ убрани плодови третирају се и непосредно после бербе како би се спречила појава складишних патогена. Најчешће се, током анализа, проналазе остаци управо тих фунгицида, попут афере са имазалилом од пре неколико година.
Извор: Политика
