Према новом истраживању „Еуробарометра”, 72 одсто грађана Европе изјавило је да су смањили употребу пластичних кеса, а чак 38 процената њих је ову навику усвојило током прошле године.
Не чуде онда слике потрошача у европским супермаркетима који у куповину носе цегере или платнене торбе. Не желе да плаћају кесе приликом сваког одласка у куповину, а што је још важније имају развијену свест због чега је то добро за животну средину.
Европска комисија је иначе недавно усвојила прву свеобухватну стратегију о пластици, са циљем заштите планете и здравља грађана. Према новим плановима, до 2030. сва пластична амбалажа на тржишту ЕУ могла би да буде рециклирана на економичан начин. Такође, захтев је и да се смањи потрошња пластике за једнократну употребу. Недавно је из црногорског Министарства одрживог развоја и туризма потврђено да ће ова земља у складу са директивом следити све обавезе и применити најбоље праксе развијених земаља Европске уније.
– Мере морају да укључују дефинисање максималне годишње потрошње која обухвата 90 лаганих пластичних кеса за ношење по особи до краја 2019. и 40 лаганих пластичних кеса за ношење по особи до краја 2025. Такође у плану је и да до краја ове године пластичне кесе за ношење не буду бесплатне , поручили су из црногорског министарства.
Иако забрана употребе ових кеса није обавезујућа мера према законодавству Европске уније ова земља очигледно иде у том правцу будући да је ово велики проблем, као и у осталим земљама у региону, па и у Србији. Код нас се већ сада у појединим трговинама, посебно страним, кесе наплаћују. Међутим, много је више оних радњи у којима су оне остављене на пултовима и практично купци могу да их бесплатно узимају без ограничења. „Политика” је покушала да у Министарству за заштиту животне средине сазна како ће Србија одговорити на мере Европске уније, али до закључења овог броја одговоре нисмо добили.
Европска унија намерава да сектор рециклаже учини профитабилнијим, што ће отворити нова радна места. Сектор пластике у ЕУ је велики – запошљава 1,5 милиона људи и остварио је промет од 340 милијарди евра у 2015. години. Индустрија пластике је због тога веома важна за европску економију, а повећање одрживости може да подстакне иновације, конкурентност и отварање нових радних места. Познато је да се нерециклирана пластика разлаже сто година. Са друге стране, само пет одсто пластичне амбалаже задржава се у привреди, а остатак се губи након врло кратког времена од прве употребе. За ЕУ то су губици од 70 до 105 милијарди евра.
– Европа то не може себи да приушти. Милион тона пластичног отпада завршава у океанима сваке године. Већина пластичних материјала у Европи се депонује или се спаљује, а не рециклира што је прескупо – наводи се у тексту образложења директиве.
Брисел је већ предузео мере за смањење употребе пластичних кеса. Раније усвојеном директивом, државе чланице су се обавезале да ће применити најприкладније механизме за смањење потрошње. Тада је постављен циљ да се употреба пластичних кеса смањи 50 одсто до 2017. године и 80 одсто до 2019. године у поређењу са количинама које су се користиле 2010. Како се наводи у последњем извештају, досадашња искуства показала су да су мере које су већ уведене у земљама чланицама, без обзира на то да ли су уведене накнаде или ограничења, биле веома ефикасне. Брисел поново упозорава да ће пратити деловање држава чланица како би се осигурало постизање планираних циљева.
Извор: Политика
