Грађани Србије у исхрани и даље претежно користе бели хлеб. За овом векном посеже чак 60 одсто купаца, и то највише оних из Шумадије и западне Србије, мушкарци и особе с нижим образовањем.
Грађани Србије у исхрани и даље претежно користе бели хлеб. За овом векном посеже чак 60 одсто купаца, и то највише оних из Шумадије и западне Србије, мушкарци и особе с нижим образовањем.
Интегрални хлеб конзумира тек 8,2 одсто анкетираних одраслих и само 3,5 одсто деце, што је готово двоструко мање у односу на 2006. годину када је рађено претходно истраживање о навикама у исхрани грађана.
Здравије житарице чешће бирају жене које живе у градовима, вишег и високог образовања, као и становници Београда и они који највише зарађују.
Ово је само део обимног истраживања спроведеног у циљу доношења Националног програма за превенцију гојазности код деце и одраслих, који је недавно усвојила Влада Србије. За спровођење ових мера из буџета ће бити издвојено милион динара, а у 2019. двоструко више.
Занимљиво је да је на истој седници на којој је тема била гојазност влада продужила и Уредбу о производњи и и промету хлеба од брашна типа 500 (белог брашна). Иначе, ови прописи су већ годинама на снази, а сигурно су делимично и допринели порасту гојазности. Они обавезују произвођаче да најмање 40 одсто њихове дневне производње хлеба буде од белог брашна.
Међутим, хлеб није једини проблем. У студији се наводи да подаци из 2013. показују да навику свакодневног доручка има 78,1 одсто становника.
Знатно чешће то чине људи који не живе у градовима, старији и житељи Шумадије и западне Србије, а интересантно је да су јутарњи оброк највише избегавали Војвођани. Више од половине грађана свакодневно конзумира млеко и млечне производе, што је знатно повећање у односу на раније истраживање када је то чинило 43,5 одсто становника. Ова намирница је најређе доступна деци која живе у најсиромашнијим домаћинствима.
Лоше навике у исхрани узрочник су и све већег броја особа са вишком килограма. Између два истраживања, у 2006. и 2013. години, дошло је до знатног повећања процента гојазног становништва (са 17,3 одсто на 21,2 одсто). Највећи раст забележен је међу особама од 45 до 84 године, као и међу сиромашном, најмање образованом популацијом и оном која живи ван градова.
У стратегији се наводи да прекомерна ухрањеност и гојазност настају током времена, а најчешће од завршетка касне адолесценције – посебно после тридесете године живота. Лечење гојазности најчешће је комплексно, тешко и дуготрајно. Зато је за одрасле особе важна промоција здравог начина живота и одржавања пожељне телесне масе, како би се спречио настанак компликација.
Нажалост, већина одраслих размишља о умерено повећаној тежини као естетском, а не и здравственом проблему.
– Због тога је потребно подићи ниво знања о здравственим последицама гојазности и личне одговорности – истиче се у тексту који је објављен на сајту Владе Србије. Посебан део односи се на децу и младе. Као проблем се наводи то што већина основних и средњих школа у Србији нема организовану исхрану. Школе у којима постоји могућност обедовања не припремају храну, већ је наручују код различитих произвођача, а такви оброци често не испуњавају критеријуме за правилну исхрану. Пекаре и киосци са „брзом храном” су места где деца школског узраста најчешће купују свој оброк. Када је реч о предшколцима, истраживање показује да већина деце полази у предшколску установу са три године, тако да вртић обликује њихове навике у исхрани. Због тога ова стратегија предвиђа израду националне нутритивне препоруке за децу узраста од три до седам година. Иницијатива је да се уреди ограничење, то јест забрана рекламирања хране богате шећерима, сољу и засићеним мастима.
Извор: Политика
