Прошле године извоз свих водећих српских пољопривредних производа пао је у поређењу са 2016, показују коначни резултати Републичког завода за статистику.
Увоз замрзнутог свињског меса у 2017. увећан је више од 50 одсто, а јаја и млечних производа за трећину.
Извоз кукуруза смањен је 72 милиона долара, цигарета 42, а замрзнутих малина 15 милиона долара. Ни произвођачи шећера неће 2017. памтити по добру јер им је извозни биланс био лошији 35 милиона евра, у односу на претходну годину.
Ипак, и поред слутњи да ће протекла сушна година бити погубна за српске извознике статистика показује да је извоз аграрних и прехрамбених производа у збиру износио – 3,2 милијарде долара, и у односу на 2016. био је мањи свега један одсто. По објашњењу аналитичара Војислава Станковића, крајњи резултат „извукао” је рекордан извоз раног поврћа, у првој половини години, одређених врста воћа и прехрамбених производа које су произвођачи највише пласирали на тржишта Европске уније и држава у окружењу.
За стручњаке је, међутим, алармантно то што је увоз пољопривредних и прехрамбених производа за годину дана порастао у просеку 15,4 одсто. Иако српски аграр и даље са светом тргује у плусу суфицит је у 2017. био мањи око 16 процената. Подаци су посебно обесхрабрујући за домаће сточарство али и потрошаче јер је увоз замрзнутог свињског меса увећан више од 50 одсто, а јаја и млечних производа за трећину. Ово се и могло наслутити још средином прошле године, после пада прелевмана на увоз свињетине, млека и млечних производа, на чему је инсистирао Брисел. Од тада млеко и млечни производи из БиХ, Словеније и Хрватске све чешће се могу видети на полицама трговинских ланаца, често и по дампиншким ценама.
Да ли је могуће зауставити овај тренд и може ли Србија у будућности склизнути у прехрамбену зависност неких од основних животних намирница? Станковић каже да увоз хране свакако није резултат раста куповне моће, али сматра да Србија нема проблема са прехрамбеном сигурношћу. Бар не до уласка у Европску унију у којој постоје велике залихе хране по ценама нижим него што наши произвођачи могу да произведу.
– Не верујем ни да ће извоз у 2018. бити драматично лош. Иако ће се и ове године осетити последице прошлогодишње суше. Наша производња, како се и сада види, покрива потребе домаће потрошње али и извоза – тврди Станковић, додајући да наша земља задовољава потребу у кључним прехрамбеним производима, али да пољопривреда и прехрамбена индустрија нису оспособљене за извоз ширег асортимана производа на најзахтевнија тржишта.
Каже да би Србија могла да повећа извоз аграра повећањем производње робе са већом додатом вредношћу – воћа, поврћа, индустријског биља и сточарских производа и то на рачун житарица. Управо ти производи имају најстабилније цене на светском тржишту.
Извор: Политика
