Грађани који се надају застаревању решења извршитеља због неизмирених дугова морају да рачунају на то да је овај рок чак десет година.
За разлику од других потраживања која према грађанима имају рецимо комунална предузећа и која застаревају за годину дана (ако није било тужбе), кад предмет стигне до извршитеља у наредној деценији он може доћи на наплату.
Закон о извршењу и обезбеђењу је иначе извршитељима дао надлежност да одлучују и о предлозима за извршење дуговања према комуналним предузећима. Рок застаревања је тако дуг јер се и одлуке извршитеља сматрају одлуком државног органа.
- Зато у овим случајевима имамо десетогодишњи рок застарелости потраживања по члану 379 Закона о облигационим односима. Чини се да је законско решење којим је извршитељу дата оваква надлежност веома дискутабилно и по грађане веома неправично решење.
Посебно имајући у виду неодгворно понашање пружалаца услуга у пракси и уз то веома високе извршилачке накнаде које падају на терет грађана - каже за Политику адвокат Војин Биљић.
Он сматра да је оваквим фаворизовањем пружалаца комуналних услуга озбиљно уздрмана јединственост правног потретка и једнакост свих правних ентитета пред законом. Додатан проблем је то што трошкови извршења превазилазе трошкове самих услуга. Биљић каже да се ово може исправити ограничавањем накнада извршитеља када је реч о извршењу комуналних услуга на симболичне износе.
У последњем објављеном извештају о раду Коморе извршитеља из 201
6. године наводи се да је пре увођења јавних извршитеља просечно време за наплату потраживања било 635, док је данас процењено на 100 дана.
Како истичу, према посматраном узорку, те године у укупном броју предмета највеће учешће имали су поступци у којима су повериоци били провредна друштва (са 42,5 одсто), на другом месту јавна комунална предузећа (26,56 одсто), док су клијенти попут фондација, скупштина станара и удружења учествовали са 14,7 одсто.
Тек сваки десети поверилац био је физичко лице.
Извор: Политика
