И Европљани се боре са плагијатима који долазе из Кине, јер не постоји јединствена метода за утврђивање аутентичности меда, кажу истраживачи ЕУ.
Јефтини увоз лажног меда угрожава гајење пчела у свету, што последице по светску производњу хране чини веома озбиљним, показују подаци Европског истраживачког центра. Најновије истраживање показало је да је додати шећер пронађен у сваком десетом узорку меда, а оно је уследило након извештаја Европског парламента о врстама лажне хране. По овом извештају, једна од најчешће кривотворених намирница је екстрадевичанско маслиново уље, а процењује се да само 10 одсто светске производње задовољава критеријуме за ту категорију.
Релативно лако се фалсификује другим врстама уља – уз додатак само 10 милилитара другог, јефтинијег, може много да се заради.
Проблема има и код органске хране, млека, рибе, ретког зачина шафрана, јаворовог сирупа и вина. Мед је, по извештају Европског парламента, на шестом месту производа којима се варају купци.
Научници су, у оквиру последњег истраживања, тестирали 2.264 узорка меда из свих земаља ЕУ (као и из Норвешке и Швајцарске), прикупљених у свим фазама ланца снабдевања.
Сушење у „фабрикама меда”
За око 20 одсто меда означеног као мешавина ЕУ меда или чисти мед са географским пореклом земље чланице посумњано је да садржи шећер. Стопа сумњивог меда је била 10 одсто за мешавине ЕУ и меда из других земаља, као и мешавине из ЕУ и земаља непознатог порекла. Превара са медом има различите форме. На пример, продаја јефтинијег меда од различитих биљака по цени чистог меда, додавање шећерног сирупа како би се повећала количина или скупљање меда пре времена па вештачко сушење у великим „фабрикама меда” како би се скратили време и трошкови. У свим случајевима, коначни производ је далеко од онога што потрошачи верују да купују, као и далеко од ЕУ правне дефиниције меда, објавио је „Еурактив”.
Чланице ЕУ морају да обављају лабораторијске тестове меда који производе и увозе, проверавајући параметре као што су порекло, ниво полена, влажност и присуство додатог шећера. Али, методе тестирања варирају.
– Не постоји јединствена метода за утврђивање аутентичности меда јер постоји пуно начина фалсификовања – изјавио је Стивен Шварцингер, професор структуралне биологије на Универзитету у Бајроту.
Он је то упоредио са анализом допинга у спорту. Они који тестирају никад не знају има ли новог лека на тржишту.
– Кад узмете у обзир различите врсте сирупа које су доступне, нема јединствене технологије за све. Потребно је сагледати многе хемијске и физичке параметре – рекао је Шварцингер.
Како би превладао тешкоће у откривању лажног меда, Шварцингер је размишљао о увођењу нуклеарне магнетне резонанце (НМР) у тестирање меда. Магнетни таласи дају „отисак прста” меда који се пореди са референтном базом од од 10 хиљада узорака из света. На основу подударања профила је могуће знати да ли је декларација лажна. Ово је знатно ефикаснији метод за тестирање меда, али још није шире усвојен због спорог уплива нових технологија у сектор хране, потребе за научним консензусом и отпора индустрије.
– Замислите да сте купили велику количину меда и онда вам нови метод покаже да је све неисправно. То је свакако узрок отпора прихватању нових, сигурнијих метода – сматра Шварцингер.
Повећан увоз из Кине
Европљани годишње просечно поједу 0,7 килограма, док Грци и Аустријанци предњаче са 1,7 килограма по становнику. Али у Европи је потражња меда већа од производње и зато је увоз решење. Из Кине долази 50 одсто европског увоза, а највећи увозници су Британија, Белгија и Шпанија. Кина је постала највећи светски произвођач меда са 473.600 тона у 2014. у поређењу са 161.031 тоном произведеном у ЕУ.
Подаци Светске организације за храну и пољопривреду показују да је између 2000. и 2014. производња у Кини, захваљујући извозу, порасла за 88 одсто. Продајом меда та земља је зарадила 231 милион евра у 2016. Међутим, број кошница је у том периоду порастао само за 21 одсто. Кинеска популација пчела опада као и другде у свету, због тровања пестицидима, загађења и нестајања пчелињих станишта због урбанизације.
Пошто продуктивност по кошници опада широм света поставља се питање како онда кинеске пчеле дају такав принос? Одговор је у кинеском начину производње. Незрео мед се убире док је још редак са великом концентрацијом воде. Затим се вештачки суши, остаци смоле се елиминишу филтрирањем, полен може бити одстрањен или додат како би се прикрила земља порекла и додаје се сируп да би се постигле различите тржишне цене.
– Производња незрелог меда значи бржи и виши ниво производње меда који не испуњава његову дефиницију – рекао је Норберто Гарсија, председник Међународних извозника меда. Тај аргентински професор је проучавао феномен преваре с медом и тврди да она за око 600 милиона долара годишње смањује зараду поштених одгајивача пчела у свету. „Постоји граница производње меда и она је више пута достигнута, али потражња и даље расте”, рекао је он.
Како се наводи, јефтини кинески мед би могао да буде мотив за неке европске земље да га увозе и онда извозе као локални производ. Бројне европске земље имају драматичан пораст извоза паралелно са увозом из Кине, што показују подаци.
– Постоји велико тржиште унутар ЕУ које би морало бити озбиљније проверено – сматра Гарсија.
Кинески мед је између 2002. и 2004. био забрањен у ЕУ због недостатка декларација о пореклу и ризика да садржи олово. Забрана је, међутим, укинута због велике потражње коју Европа није могла да задовољи.
Извор: Политика
