Готово половина купаца уверена је да је већина пилећег меса које се нуди на тржишту заражена салмонелом, показује истраживање америчке организације НЦЦ
Поводом учесталих проблема са квалитетом живинског меса и примера тровања овом храном и поверење потрошача широм света је очигледно доведено у питање. Према последњем истраживању америчке организације НЦЦ (Национални савет за живину), чак 77 одсто анкетираних грађана сматра да се у храну за узгој живине додају хормони, док трећина верује да она садржи и антибиотике. Готово половина испитаника уверена је већина пилећег меса које се нуди на тржишту заражена салмонелом. Амерички купци чак у 78 одсто случајева сматрају да су пилићи генетски модификовани и да произвођачи и на овај начин покушавају да повећају раст продаје и прихода.
Да ли се на тржишту може наћи ГМ пилетина питање је прописа и појединачних држава које то дозвољавају или забрађују.
Али страх од салмонеле је, по тврдњи стручњака, оправдан, јер се ова опасна бактерија може наћи у сировом пилећем месу, где год да се оно продаје. Зато је Европска унија 2011. године донела уредбу о обавезној контроли свежег пилећег меса у промету. До тада ово није била обавеза, али је то чланицама створило правни оквир да раде мониторинг хране животињског порекла у продаји. Отуда и све чешће информације о пронађеном зараженом месу, јајима… Колико честе ће бити такве контроле дефинише свака земља појединачно у оквиру националног плана. У државама величине Србије годишње се (само на салмонелу) испита 200 до 300 узорака свежег живинског меса у промету. До сада је са овом уредбом требало да буде усаглашен и Правилник о мониторингу хране животињског порекла у промету, чиме би био створен правни пут да инспектор контролише сирово месо живине у трговинама. Међутим, како сазнајемо, ово још није дефинисано, па се и даље свеже живинско месо службено контролише првенствено у производњи (на линији клања, провером кожица вратова), на граници приликом увоза, а у малопродаји само по пријави потрошача и у инцидентним ситуацијама. Иначе, погрешно се верује да је проблематична искључиво храна из увоза. Већи проблем су, сазнајемо, мале кланице у земљи којих има више од хиљаду, које достављају робу на локална тржишта и пијаце.
Стручњаци кажу да је у случају пилећег меса посебно важно запамтити да се замрзнута пилетина никада не сме одмрзавати и поново замрзавати. Како је за „Политику” недавно изјавио проф. Владо Теодоровић, декан Факултета ветеринарске медицине у Београду, када се месо замрзне, сви процеси стају, осим липолизе, односно промене на мастима.
– Свака врста замрзнутог меса има различит рок употребе. Колико ова намирница дуго може да стоји на ниским температурама зависи од старости животиње, начина смрзавања и удела масноће у месу. Од свих фактора, најважнији је онај који се односи на удео масноће. Јер, уколико је месо масније оно ће имати краћи рок за употребу у замрзнутом облику – истиче проф. Теодоровић и подсећа да пилетина најдуже може да буде замрзнута шест месеци, док маснији делови имају рок важења три месеца.
То, тврди, није законска регулатива, већ став струке. Уколико домаћице желе да продуже рок употребљивости пилетине коју планирају да замрзну, из ње треба најпре да изваде сало и уклоне целу кожицу. Пре стављања у фриз, из кесе у коју одлажу месо такође треба што више да истисну ваздух, јер тада неће бити процеса оксидације – подсећа проф. Теодоровић.
Начин расхлађивања и замрзавања овог меса треба да буде што бржи како би се сачувале све хранљиве материје, сочност и свежина меса. Такозвано шок замрзавање спречава да се вода у пилетини претвори у велике кристале који доводе до смањења квалитета меса.
Свеже пилеће месо не треба у фрижидеру да стоји дуже од 72 сата, а када је скувано не би требало у леду да се чува дуже од три месеца.
Извор: Политика
