Разлика у цени за боцу од 10 килограма је 340 динара, а као главни разлог наводи се увођење акциза, али и трошкови бензинских станица да се жуте боце транспортују у пунионице
Популарне жуте плинске боце које су у домаћинствима замењивале шпорете, јер је кување на гас било одувек јефтиније од струје, нису више тако популарне. И то с разлогом. Не само зато што су у међувремену поскупеле због увођења акциза које раније нису постојале већ и због чињенице да је 10 килограма гаса у боцама 340 динара скупље од 10 килограма гаса за ауто.
Ако домаћица оде до пумпе да купи жуту боцу од 10 килограма течног нафтног гаса (ТНГ) платиће између 1.700 и 1.800 динара, док ће десет килограма течног нафтног гаса возач за погон свог возила платити 1.360 динара.
Зашто десет килограма истог гаса кошта 340 динара више ако се продаје у боцама?
У Удружењу нафтних компанија Србије потврђују ову рачуницу и кажу да је жута боца била јефтинија док се на овај енергент намењен производњи топлотне енергије није наплаћивала акциза.
– Произвођачи и увозници на сав ТНГ, без обзира на намену, морају да плате акцизу пре него што се нађе у продаји. У складу са Законом о акцизама постоји могућност повраћаја те акцизе, али домаћинства ту могућност готово уопште не користе – каже Томислав Мићовић, генерални секретар овог удружења.
Просечна цена ТНГ за аутомобиле је 73,2 динара за литар или када се прерачуна по средњој густини из различитих извора (увозни или домаћи) кошта око 136 динара по килограму.
Пуњење боца је енергетска делатност за коју је Агенција за енергетику Србије издала седам лиценци.
– Дакле, боце које се продају на бензинским станицама смеју да се пуне само у лиценцираним пунионицама, што значи да празне боце морају са бензинске станице да се транспортују у пунионицу, где се најпре проверава њихова исправност и период важења ревизије, после чега се пуне и транспортују назад на бензинску станицу. Такви трошкови пуњења и транспорта су далеко већи од трошкова дистрибуције ауто-гаса који се у знатно већој количини ауто-цистернама, у једном наврату, допрема директно на бензинске станице и у ринфузном стању продаје крајњем кориснику – објашњава Мићовић.
Осим овога, дистрибутери ТНГ-а су претходних година уложили новац у ревизију боца за ТНГ и након истека прописаног периода поново морају боце да подвргну тестирању и обаве ревизију, што такође представља већи трошак него што је то случај са дистрибуцијом ТНГ за аутомобиле.
– Нажалост, ТНГ из године у годину губи трку са осталим енергентима, посебно када је у питању индивидуална потрошња у боцама за домаћинство и индустријска потрошња. Променом акцизне политике у периоду од 2012. до 2016. потпуно су нарушени енергетски, економски и уобичајени паритети различитих енергената. Оптерећен акцизом која је за 300 одсто већа од минималног износа прописаног у Европској унији, ТНГ се све мање користи у поређењу са другим енергентима – истиче он.
Продаја ТНГ у боцама индивидуалним корисницима у великом је паду последњих година и због тога што је процедура остваривања права на повраћај акцизе таква да готово ниједно домаћинство, које годишње потроши рецимо шест боца од по 10 килограма, не подноси захтев за поврат 2.499 динара, колико износи акциза на гас за тих шест боца.
Акциза за ТНГ за аутомобиле је у јануару била 17,95 динара по килограму, а на гас у боцама није наплаћивана. Данас су обе акцизе 41,65 динара по килограму, што се одразило на цену гаса за домаћинства.
На питање зашто је ТНГ у жутим боцама толико скупљи у Националној организацији потрошача Србије (НОПС) одговарају да нема економске логике за толику разлику у цени.
Једино што може бити разлог јесте маржа трговаца. Међутим, управо је то неосновано повећање цене и довело да пада продаје жутих боца, а домаћице натерало да уместо гаса троше струју, што опет нема ни економске ни енергетске логике, кажу у НОПС-у.
Извор: Политика
