[tab2 url="index.php?option=com_content&view=article&id=122:monopoli-nece-proci&catid=27:vesti&Itemid=50" img="images/stories/demo/general/tabs/mleko.jpg" title="Монополи (не)ће проћи" type="tabs2" position="all"]
У борби с монополима на овдашњем тржишту Комисији за заштиту конкуренције баш и не цветају руже. У последње време на суду су јој оборена решења у два велика случаја: за монопол на тржишту млека у случају „Имлека” и „Суботичке млекаре”, као и намере компаније „Суноко”, чији је власник Миодраг Костић, да купи грчке шећеране у Србији.
Ставови судова у ова два случаја наметнули су јавности дилему да ли Комисија има адекватне процедуре или знања за борбу против монопола.[/tab2]
У Комисији за заштиту конкуренције сазнајемо да је за две млекаре „Салфорда” донето ново решење, али са истим садржајем – да су повредили правила конкуренције на тржишту. За случај „Суноко” не одустају од свог налаза да је ова компанија шећер на домаћем тржишту продавала по вишој цени него на страном, што је био разлог за забрану концентрације с грчким шећеранама.
У Комисији за заштиту конкуренције кажу да одговор на питање како и зашто је дошло до поништавања њена два решења, једно пред Управним а друго пред Врховним касационим судом, треба потражити пре свега од тих судова.
– Један од основних разлога због којег је Комисија својим решењем од 19. јануара 2012. године забранила концентрацију између компаније „Суноко” и „Хеленик шугар индустри” јесу утврђене разлике у цени шећера (франко фабрика) коју плаћају домаћи и стрaни купци, на велико. Комисија је зато покушала да обавеже компанију „Суноко” да велепродајна цена по којој продаје шећер купцима у Србији и иностранству (франко фабрика), не варира више од 10 одсто – наводе у Комисији.
У току спровођења поступка, а на основу обезбеђене документације и појединачних фактура испостављених одређеним купцима на велико, утврђено је да је „Суноко” извозио шећер по цени од 480 до 550 евра по тони. Истовремено га је на домаћем тржишту у Србији (на пример Републичкој дирекцији за робне резерве и неким домаћим индустриjским купцима), наплаћивао по цени од 730 до 830 евра по тони.
– Комисија је у свом Саопштењу за јавностод 7. августа 2012. већ скренула пажњу на потребу да се разјасне нејасноће у одлукама судова, како се не би поново догодило (примера ради, као у случају „Суноко”) да суд закључи да не постоји образложење одређене одлуке Комисије, иако је оно на време достављено, а притом је и изузетно прецизно, детаљно и обимно. Поменуто образложење решења Комисије има укупно 35 куцаних страна. Више од четири пуне стране односе на предлог мера компаније „Суноко” од 4. јануара 2012. године и просто је невероватно да то остане непримећено од стране суда и да његово наводно непостојање буде означено као главни разлог за поништење решења – кажу у Комисији.
Комисија ће у случају „Суноко”, због повреде закона, а у складу са чланом 49. Закона о управним споровима, поднети Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке.
– У случају злоупотребе доминантног положаја млекара „Имлек” и из Суботице, Комисија за заштиту конкуренције је донела два решења. Прво, којим је утврђена повреда конкуренције, донето је 22. 5. 2009. године, а Управни суд га је потврдио 22. 10. 2010. године. Након поменуте пресуде Управног суда Комисија је донела и решење о изрицању управне мере у новчаном износу 24. 1. 2011. И њега такође потврдио Управни суд 21. 4. 2011. године. Користећи ванредна правна средства, млекаре су поднеле два захтева за ванредно преиспитивање наведених пресуда Управног суда. Врховни касациони суд је пресудом од 28. 10. 2011. године укинуо прву пресуду Управног суда, који потом 28. 2. 2012. поништава и прво решење Комисије за заштиту конкуренције – објашњавају у Комисији.
Суд је од Комисије тражио да размотри и донесе закључак о документу који су приложили „Имлек” и „Млекара”, а који се односи на дефиницију релевантног тржишта. „Треба нагласити да је поменути документ (додатна анализа) први пут приложен током судског процеса пред Управним судом. Такође је значајно да ни Касациони ни Управни суд нису заузели никакав став о повреди конкуренције”.
Врховни касациони суд својом другом пресудом од 29. 6. 2012. године, преиначава и другу пресуду Управног суда од 21. 4. 2011. године и поништава решење Комисије о изрицању мере плаћања новчаног износа. Ни у тој пресуди суд није заузео било какав став о самој злоупотреби доминантног положаја млекара. Тако је све враћено на почетак.
Ново решење о злоупотреби доминантног положаја поменутих млекара, Комисија за заштиту конкуренције донела је 9. 8. 2012. године.
„Комисија, као странка у поступку пред судом, не може да коментарише разлоге неусаглашених ставова Управног и Касационог суда, као и дужину трајања поступака пред судовима, који могу довести до застаревања”.
Објављено: Политика, 24.08.2012.
