У „Аману” се извињавају потрошачу и нуде новац назад и тврде да им се овакве ситуације иначе не догађају често.
И поред тога што Србија већ годинама има Закон о безбедности хране у домаћим трговинама и даље се могу наћи намирнице са истеклим роком трајања. Последњи у низу примера овакве праксе је трговински ланац „Аман” у коме је потрошач пре неколико дана купио теглу маринираних шампињона којима је рок истекао пре два месеца. Према фотографијама које је медијима, уз рачун, доставио купац, на површини тегле већ се ухватила и буђ, а овај производ по цени од 279 динара морао је да буде скинут са полице најкасније 17. јула када је производ био употребљив.
Како су за „Политику” изјавили у „Аману”, извињавају се купцу и сугеришу да уз рачун врати производ и узме новац назад.
– Жао нам је што се овако нешто догодило, извињавамо с купцу, рекли су у маркетингу ове компаније, а на питање да ли су овакве ситуације честе, рекли су да им се то не дешава често.
Какве су заправо обавезе трговаца када је реч о производима којима истиче рок трајања мало је познато, али и Законом о трговини и Законом о безбедности хране прописује се да би трговци требало да имају посебне гондоле на којима се излажу артикли којима рок трајања ускоро истиче. На овај начин се купци не доводе у заблуду и лакше им је да се информишу и схвате о каквим производима је реч.
Горан Паповић из Националне организације потрошача Србије каже да се ово већ отргло контроли и да се њима јавља све већи број потрошача који у домаћим радњама налазе бајату робу.
– Очекивано, јер се ово у трговинама не контролише. Нека нам кажу када је контролисано. Позивамо трговце који имају посебне гондоле са овим производима и ми ћемо потрошаче слати код њих. У развијеним земљама свежа роба ујутро има једну цену, а већ увече она пада. Следећег дана је и до 30 одсто јефтинија, док је код нас иста цена и када стоји по неколико месеци, па чак и када јој, као у овом случају, истекне рок, каже Паповић.
Према последњем истраживању Пољопривредне инспекције, из јула ове године, готово свака десета контролисана боца или лименка пива била је у продаји упркос томе што јој је рок трајања истекао. Инспектори су их највише пронашли код угоститеља у ресторанима, а мање код трговаца у малопродаји. У току овог истраживања објављен је и податак да је Ветеринарска инспекција прошле године из промета повукла 305 тона намирница животињског порекла међу којима су биле значајне количине хране са истеклим роком трајања.
Шта се дешава са робом која због истека рока више не може да се продаје у радњи? Ко сноси штету – трговац (купац) или велепродавац, зависи пре свега од политике дистрибутера и како је посао уговорен.
Како незванично сазнајемо, поједине компаније које се баве велепродајом преузимају трошак на себе, тако што шаљу камионе и комерцијалисте да од купца преузму робу која више није за употребу. Ови производи уништавају се у Винчи.
– У том случају поврат преузима велепродаја, а трговац нема баш никакав трошак. Озбиљне компаније неће дозволити да из њихових магацина изађе роба чији је рок трајања најмање три месеца. Али има и великих увозника и дистрибутера који су изричити да не признају повраћај робе. Не занима их шта ће трговац даље урадити са њом. То може да буде разлог зашто се овакви производи проналазе у неким малопродајама. Често је и у питању непажња. Када је промет мањи, слабо се контролише шта је у радњама или ресторанима – каже саговорник „Политике” добро упознат са приликама на тржишту. Јавна је тајна да у појединим велепродајама робу која је пред истеком нуде по сниженој цени, ограђујући се да је продају док је још у важећем року трајања. У том случају купац свакако нема право на поврат.
За продају покварене хране Закон о безбедности хране предвиђа казне до два милиона динара.
Извор: Политика
