Разлике у ценама између супермаркета и хипермаркета све су мање, показује истраживање „Потрошача”. Док су претходних година цене у великимпродајним објектима на ободима градова билe знатно ниже него у комшијским продавницама, то више није случај, уштеда је тренутно практично занемарљива.
Наиме, поређење ценовника у највећим трговинским ланцима показује да корпа од 36 намирница у хипермаркетима „Темпо” кошта нешто више од 7.700 динара, а у супермаркетима „Макси” око 7.800 динара, односно свега стотинак динара више. Поређења ради, када смо пре две године радили слично истраживање разлика у цени износила је готово 800 динара. Слично је и са различитим форматима компаније „Меркатор С”. „Рода” је сматрана драстично јефтинијом од „Меркатора”. Пре две године иста корпа је у „Роди” коштала 6.257 динара, а у „Меркатору” 6.755 динара. Разлика је, дакле, износила 500 динара, а сада свега сто динара. Тако је вероватно и код других трговаца, мада су нам из „Идее” доставили само ценовник за своје највеће продајне објекте док цене из мањих „Идеиних” продавница нисмо добили. Од свих трговаца тражили смо да нам доставе цене у истом дану за робу истих произвођача, идентичне грамаже.
Истина, у хипермаркетима „Темпо” и „Дис” одобравају попуст од 10 одсто (у првом случају викендом, а у другом сваког дана), али се он не односи на производе који су већ на акцији, акцизну робу...
Још пре више од годину дана подаци агенције ГФК показали су да се купци враћају мањим радњама, односно супермаркетима и продавницама у комшилуку. То значи да се купује наменски, а импулсивна куповина је постала луксуз. Уместо да се потроши бензин како би се отишло до хипермаркета и потрошио новац за нешто што није било потребно, купци одлазе у радње у комшилуку како би пазарили само оно што је заиста неопходно. Начин да се задрже купци лојални већим продајним објектима, који предност дају ширем асортиману робе је и даље одложено плаћање ( вероватно најдуже у историји трговине – 200 дана) и посебне акцијске продаје када се цене знатно спуштају.
Истраживање је такође показало да су цене за две године порасле у просеку од 10 до 20 одсто, у зависности од формата продавнице, а готово да нема групе производа која није поскупела. Највише су подигнуте цене зејтину са око 100 на више од 140 динара). Јаја су такође драстично поскупела за око 30 одсто, шећер двадесетак одсто, док је цена свињског бута подигнута за око 25 одсто. Паковање од 200 грама кафе коштало је од 130 до 150 динара, а тренутно је од 180 до 195.
Постоји само неколико производа чије су цене практично замрзнуте. Тако је за последње две године газирана флаширана вода поскупела за свега неколико динара, што са друге стране није случај са минералном водом у балонима од пет литара. Упоређујући цене из претходног истраживања долазимо до рачунице да је „обична” флаширана вода за пиће поскупела од 20 до 30 одсто.
И док је пре две године савет купцима био да испланирају куповину и прате наш водич како би уштедели, јер су се ценовне политике трговаца разликовале, овога пута закључујемо да су ценовници уједначенији, како у различитим форматима радњи тако и код различитих трговаца.
Извор: "Потрошач" (Политика)
