Српски стручњаци одговарају на питање које се тиче свих нас: КАКВУ ХРАНУ ЈЕДЕМО?
Одговор на питање да ли грађани у Србији једу квалитетну храну није ни мало једноставан, јер је то врло комплексно питање, јединствени су у том ставу стручњаци који се баве квалитетом хране, серткационих фирми и представници потрошача.
Колико грађани Србије могу да буду сигурни да једу квалитетну храну, према директору сертификационе фирме која се бави између осталог и безбедношћу хране "ТМС ЦЕЕ" Бошку Гавовићу, говори податак да, с обзиром на број инспектора, један пољопривредни произвођач у области биљне производње у Србији у просеку има шансу да буде контролисан једном у 20 година.
У Министарству пољопривреде, међутим, тврде да грађани Србије могу бити сигурни да једу здраву, квалитетну и безбедну храну, јер инспекцијске службе спроводе редовну контроле у циљу гарантовања исправности производа, а које су у складу са европским стандардима. Контрола хране "од њиве од трпезе" је један од захтева на коме инсистира Европа, посебно за земље које су у поступку приступања ЕУ.
Према речима Гавовића, у Србији је мали број инспектора који се баве контролом пољопривредно прехрамбених производа, а и механизми контроле нису довољно развијени.
Како је у ЕУ, а како у Србији
- У Италији највећа лабораторија користи скоро 2.000 акредитованих метода за контролу квалитета и безбедност хране и око 8.000 неакредитованих, док лабораторије у Србији користе максимално пар стотина метода - рекао је Гавовић наглашавајући да тај податак најбоље илуструје сложеност одговора на питање какву храну грађани Србије једу. Према његовим речима, Србија би требало да чува и максимално искористи своју стратешку предност, односно то што је једна од три землај уз Того и Замбију које не подржавају генетски модификоване производе (ГМО), јер је, како је нагласио, сигурно потребно да прође још деценија да би се сви уверили у безбедност ГМО хране.
- Моје мишљење је да ту стратешку предност, а до које је јако тешко доћи треба чувати и искористити - рекао је Гавовић.
Пратити светске трендове
Он је нагласио и да је веома важно да се прате светски трендови и обавезе у области квалитета и безбедности хране, јер пољопривредно прехрамбени сектор у свету учествује 10 % у бруто домаћем производу (БДП) или око 8 000 милијарди долара, а и у просеку је око 20 одсто производње хране у многим земљама намењено извозу.
- Храном се све више тргује преко граница, компаније купују од јефтинијих добављача широм света, а тиме је ризик по безбедност већи и теже се обезбеђује следљивост. Скандали који се све више појављују, покрећу јавну забринутост по здравље и штете поверењу у индустрију, па се стога усвајају све строжији и комплекснији прописи за стандарде безбедности и квалитета, док су и светски стандарди све сложенији - казао је.
Драстично повећати производњу хране
Гавовић је навео да се мења и структура потражње хране, јер економски развој доводи до повећања потрошње, односно да расте број средње класе која тражи бољи квалитет хране.
Према његовим речима, процењује се да пољопривредна производња у свету мора да се повећа за 70 одсто до 2050. године и да због тога одрживост производње постаје централно питање за стратешко планирање.
Извор: Блиц
