Прошле године у Србију увезено 84.400 тона робе из Кине мање него у 2015. години. – Споран квалитет, кажу у Управи царина.
Tрећина текстилне робе која из Кине стигне у Србију нема одговарајућу декларацију или је декларисана, али са нетачним подацима. Дешава се да се у тако великим контингентима робе крије и део који није пријављен, а непријављивање робе се, без обзира одакле она долази, строго кажњава, кажу у Управи царина за „Политику”.
Како објашњавају посебан проблем представља и то што се у увезеној кинеској роби често крше права интелектуалне својине и називи познатих робних марки се пришивају на копије производа.
Царинска служба Србије, како кажу у овој установи, улаже велике напоре да се кинеска роба контролише на одговарајући начин, те да безбедност грађана и њихово здравље, као ни домаћа привреда не буду угрожени. Према подацима којима располажу, количина увезене робе, независно од тога одакле долази, из године у годину се увећава, али се зато увећава и укупна сума наплаћених дажбина.
– Када је реч о роби из Кине и њеној заступљености у укупном увозу, а поредећи податке за 2016. и 2015. годину, види се да је чак дошло до мањег пада, те да је удео увоза робе из Кине у вредности робе у 2016. години смањен за 0,35 процентних поена у односу на 2015. годину – кажу у Управи царина.
Иако се из године у годину увозило све више кинеске робе, подаци из 2016. године говоре да је увезено за 84.400 тона те робе мање него у 2015. години. Ови подаци односе се на робу кинеског порекла која долази из Кине, а не на сву робу из Кине, која до нас може доћи и са неке друге дестинације.
Царинска служба важним питањем сматра контролу текстилних производа, одеће и обуће, која се допрема контејнерима у друмском саобраћају, јер су цене те робе изузетно ниске и угрожавају домаћу производњу. Квалитет ове робе је споран, а тешко је контролисати количину, врсту и вредност.
– Реч је о тонама специфичне робе која је често у расутом стању, па је цариницима посао максимално отежан. Управо због тога, од почетка 2014. године, та роба се царини искључиво у одређеним робним испоставама на којима за то постоје услови, у четири царинарнице – Нови Сад, Суботица, Београд и Ниш. На тај начин омогућено је спровођење додатних мера контроле које су биле неопходне – кажу у Управи царина.
На питање да ли они проверавају и сертификате о квалитету робе, кажу да то чине у случају да је реч о роби која према домаћим прописима мора да има овакву документацију.
– Храну контролише инспекција Министарства пољопривреде и заштите животне средине. Играчке подлежу контроли здравствено санитарне инспекције Министарства здравља. Док, на пример, текстилни производи, одећа и обућа не подлежу контроли приликом увоза, већ их надлежне инспекције контролишу приликом стављања у промет на тржишту – наводе у Управи царине.
Један од главних проблема су и умањене вредности фактура за поменуту робу. У више наврата је установљено да знатан број приказаних фактура из Кине садржи нетачне податке. То аутоматски значи да је царинска вредност нижа него што би требало да буде, па би био наплаћен и мањи износ дажбина.
– Настојање царинске службе да организује ефикасније мере контроле, мотивисано је пре свега жељом да се заштити буџет Србије, што је наш главни задатак – кажу у Управи царина.
Извор: Политика
