[tab2 url="index.php?option=com_content&view=article&id=112:zabranjena-prodaja-mlevenog-mesa&catid=27:vesti&Itemid=50" img="images/stories/demo/general/tabs/meso.jpg" title="Забрањена продаја млевеног меса" type="tabs2" position="all"]
Месаре и супермаркети не смеју да продају већ припремљено млевено месо. Нова мера за трговце уведена је по ступању Закона о безбедности хране у јуну прошле године али велики број њих према информацијама из Републичке ветеринарске инспекције крши прописе и наставља са старом навиком.[/tab2]
– Ове обавезе коју трговци до сада нису поштовали. У радњама се као посебна категорија нуди млевено месо, које никако не сме да се нађе у продаји. Млевено месо може да се продаје, али само под условом да потрошач затражи од трговца да му на лицу места самеље неки комад или као роштиљско обликовано месо у које су додати неки састојци, рецимо у ћевапе или пљескавице– истиче Сања Челебићанин, начелник Републичке ветеринарске инспекције.
Сведоци смо да годину дана од увођења нових прописи се заобилазе, трговци да би смањили редове и ангажовали што мање запослених унапред мељу свеже месо за продају.
– Да то ћете видети и наредних ко зна колико година, и то увек када нема инспекције. Данас одемо у контролу, сутра ћете опет наћи млевено месо у витринама. И поред казни за привредни преступ и даље се то ради – каже наша саговорница.
Постоји ли начин да се трговци спрече у очигледном кршењу прописа на штету купаца. Ако затражите од месара да вам самеље парче од 200 грама јунетине (поред већ самлевене гомиле са тањира) испадате превише захтевни и себични јер се испред витрина са свежим месом обично протежу најдужи редови. Трговци запошљавају премало месара за број купаца које треба услужити. А ту је и стандардна сумња о квалитету и свежини млевеног меса који се нуди.
Нема довољно инспектора који би контролисали све трговце, каже Челебићанин. То, додаје, није посао инспекције, јер Закон о безбедности хране јасно каже да је одговорност на онима који се баве продајом хране. Инспекција поставља принципе анализе ризика и већ и већ постоје малопродајни објекти који су означени као високоризични па се такви контролишу учесталије, најмање једном месечно.
– Ако се трговцима који крше прописе исплати да стално плаћају казне нека тако наставе. Видећемо ко ће дуже да издржи они или ми који ћемо долазити у контролу на петнаест, седам или свака три дана – каже начелница Републичке ветеринарске инспекције додајући да се исто односи и на велике трговинске ланце који су интензивно контролисани два и по месеца.
Декларација са датумом клања
Трговци имају обавезу да за свеже месо које продају јасно истакну декларацију на којој ће бити наведени име произвођача, датум клања, идентификациони број фарме на којој је животиња узгојена и контролни ветеринарски број кланице у којој је заклана.
За недекларисање меса у малопродаји закон предвиђа новчане казне у износу од 150.000 до милион динара.
ИЗВОР: Политика
