Вештачки материјали а изазивају осетљивост коже и дисајних путева, и хиперактивност код деце. Домаће тржиште преплавили су одећа и обућа од вештачких материјала, чијим могућим штетним последицама би наши закони тек требало да се позабаве.
Бутици и продавнице ципела данас су пуни синтетичке робе. Синтетика је јефтинија и лакша за производњу, не гужва се, отпорна је на мрље и одбија мољце - све то јер се приликом производње третира јаким хемикалијама, које остају присутне у самој тканини и активирају се у додиру са влагом и знојем. Масовни продор синтетике на наше тржиште, по речима Горана Паповића, председника Националне организације потрошача Србије, дошао је након гашења некада утицајне текстилне индустрије у Србији.
- Та роба махом стиже са Далеког истока, а дистрибутери неретко на контролу прилажу један или два оригинална пара патика, на основу чије позитивне оцене читави контејнери плагијата уђу у земљу. Свако мало чујемо да је фабрика текстила у Бангладешу или Боливији изгорела, наравно због запаљивих супстанци који се тамо користе у производњи. Наша декларација нам о томе не говори много – на њој су наведени само сировински, али не и хемијски састав материјала од којих су одећа и обућа направљени. Сировина је ту мање битна, јер чак и ако узмете најквалитетнији материјал и префарбате га кацерогеним или хемикалијама садрже алергене, он постаје штетан по здравље – тврди Паповић.
Већа контрола тржишта, али и опрез при куповини могли би да овај проблем донекле реше.
- Купци морају да знају каквим се све опасностима излажу када купе превише јефтину одећу. Мајица може да кошта и 50 динара и 500 евра, јер није сваки памук исти. Наши произвођачи текстила морају да добију читав низ дозвола које условљавају квалитет, а након свега, њихов производ не може да кошта мање до 500 динара. Онда вам је јасно каквог је квалитета онај који кошта 50 и који је још увезен! – додаје он.
Полиестарски, полиамидни, еластански и акрилни материјали најчешће се сусрећу у одећи, док се од полиуретанских и полиестарских материјала данас углавном прави обућа.
- И други штетни материјали присутни су у текстилним производима, обући или дечијим играчкама, а нису регулисани домаћом законском регулативом. Ове супстанце могу да изазову преосетљивости коже и дисајних путева, хиперактивности код мале деце, а постоје докази да су одговорне за појаву малигних болести. Законска регулатива у Републици Србији углавном не регулише област штетних супстанци унутар текстилних производа и обуће у свакодневној употреби, а изузетак су само поједине материје које се не смеју наћи у заштитним рукавицама, радној, заштитној и безбедносној обући – рекла нам је мр Мирјана Рељић, директор ЦИС Института за испитивање и контролисање текстила, коже, крзна, обуће, гуме и пластичних маса. Ипак, она додаје да употреба природних материјала данас представља пођеднако велики ризик по здравље услед претеране употребе инсектицида, пестицида и других штетних супстанци.
КАКО ОТКРИТИ ОД КОГ ЈЕ МАТЕРИЈАЛА РОБА?
Ципеле, чизме и патике
На декларацијама за обућу симболи указују од чега су састављени њени делови. Неравномеран облик значи кожу, а са ромбом унутра преврнуту кожу. Ромб означава друге материјале, а укрштене линије текстил. Подебљана спољашња линија ципеле указује да је њен главни део направљен од датог материјала. Ципела која је унутра обојена тамном бојом или означена стрелицама говори да је, највероватније од текстилом, обложен унутрашњи део обуће, док је сличица на којој је подебљан ђон махом стоји поред ромба и указује на друге материјале.
Сировински састав одеће се пише словима и у процентима, а казне за нетачне информације на декларацији кажњавају се од 100.000 до милион динара. Но, уколико не верујете декларацији, постоје начини да препознате природне од вештачких материјала.
Природна свила и. синтетичка свила
На додир, права свила је мека и глатка као да додирујете восак. Ако на материјалу постоји дезен, на правој свили он ће (јасно или мутно) бити видљив са обе стране, док је на вештаћкој полеђина једнобојна. Права свила, у зависности од светла и угла, мења одсјај у разним бојама, док је сјај вештачке свиле увек беличаст.
Природна вуна и синтетичка вуна
Права вуна је топлија, боља за терморегулацију и самим тим не подстиче знојење, јер кожа лакше дише. Синтетичка вуна (помешана са најлоном или акрилом) је повољнија, погодна за необични дизајн и дуже траје, али ако се ознојите или нађете на правој зими, неће вас загрејати.
Природни памук и синтетички памук
Памуку који се пресијава сигурно су додати неке друге супстанце. Он се препознаје на додир и веома лако гужва, док онај у који је додат полисетер задржава форму.
Извор: Блиц
