Грађевински материјал на домаћем тржишту последњих година све лошији због недовољне контроле увоза. Наши произвођачи тврде да су у неравноправном положају, јер им се тражи атест, а увозницима не.
ГОТОВО свака друга плочица, блок или цигла који се уграде у куће, пословне објекте и зграде у Србији долази са црног тржишта. То је незванична процена произвођача, али прецизних података о количини таквих производа нема. Иако потрошачи у нашој земљи често сматрају да роба која долази из иностранства подразумева и квалитет, дешава се да под велом врхунске италијанске и шпанске керамике у Србију улази и шкарт.
Зато стручњаци препоручују купцима да од трговаца обавезно захтевају доказ да производи, било домаћи или страни, имају атесте наших акредитованих лабораторија и институција.
Јован Крстовић, секретар Удружења за грађевинарство, индустрију грађевинског материјала и стамбену индустрију Привредне коморе Србије, напомиње да у овој области постоји знатно црно тржиште.
- У промет се стављају производи сумљивог квалитета, а контрола увоза је веома слаба - истиче Крстовић. - Царина нема обавезу физичке провере производа, већ само контролишу приложена царинска документа. Испитивање производа обављају овлашћене лабораторије, али се у промет стављају производи нижег квалитета него оних узорака који су лабораторијски испитивани. Зато је неопходан појачан рад инспекцијских служби.
Ивана Веселиновић, генерална директорка "Керамике Кањижа", напомиње да свака плочица из ове фабрике, пре него што дође у малопродају, мора да има атест, што захтева време и додатно кошта, док то правило не важи за производе из увоза.
- Питамо се зашто се дозвољава увоз без те потврде квалитета - прича Веселиновићева. - Удружења потрошача би требало да реагују због слабог квалитета увоза, док је привредницима главни проблем то што се нарушава ценовна логика. Увозник нема обавезу да на граници покаже атест. Тако се дешава да на европским фабричким отпадима купе плочице које уопште не би смеле да се нађу ни на чијем тржишту, да их изрекламирају као италијанске или шпанске, и по ниској цени их продају пре него што проверу атеста обави бар један од постојећих шест инспектора, колико их за ту област има на нивоу земље. Довољно је да се и један проценат неатестираних и неквалитетних производа увезе, па да поремети тржиште.
Веселиновићева сматра да то купце навикава да постоји јефтина плочица, која се сматра врхунском, јер је наводно из Италије, а њен квалитет је заправо далеко испод просека.Неретко се испостави да не задовољава ни основне стандарде и да је цена ниска зато што нигде на другом месту не би могле да се продају.
МЕРМЕР СУМЊИВОГ ПОРЕКЛА
У Покрету потрошача Београда кажу да нису имали много притужби на квалитет грађевинског материјала, али да се дешавало да се купци буне, јер су продавци покушали да им подвале, тако што би тврдили да су производи врхунског квалитета.
- Купац нам се жалио да је купио италијански мермер, а да су му испоручили други, који није ни прошао поред Италије - прича Петар Богосављевић. - Успео је да оконча тај спор у своју корист. Када знамо да се дешава да у Србију стигну храна и лекови, којима истиче рок трајања, могуће је и да на наше тржиште стиже грађевински материјал са отпада. Али то је већ у сфери озбиљног криминала.
Извор: Новости
