За само годину дана на једном од најпосећенијих огласних портала „Купујем продајем“ продато је око милион предмета укупне вредности од око 159 милиона евра. Како показује њихова годишња статистика, највише се трговало мобилним телефонима за које су купци потрошили чак 19,6 милиона евра, док је на компјутерима и другим уређајима потрошачке електронике забележен промет од 12 милиона евра колико је издвојено за око 180.000 продатих артикала.
Према подацима Министарства трговине број грађана који користе интернет је са 69 одсто у 2015. порастао на 74 процента у прошлој години. Како показује истраживање из октобра порастао је и проценат грађана који наручују или купују онлајн и сада износи 31 одсто, што је повећање од седам процената у односу на 2015. годину.– Удвостручен је број е-купаца који су упознати са макар једним правом потрошача који тргују на овај начин, а проценат оних који би препоручили онлајн куповину је са 87 порастао на 90 процената – каже Жељко Ракић начелник Одељења за трговину и развој конкуренције при Министарству трговине.
С обзиром на то да не постоји јединствени регистар података о електронској трговини Србије и земаља у окружењу, тешко је упоредити тржишта. Према неким проценама обим електронске трговине у Србији је и даље мањи од 10 процената, али је похвално то што је овај део трговине у сталном порасту.
Један од разлога што, како каже, имамо ове позитивне помаке је управо завршен ИПА пројекат о развоју електронског пословања. Ракић каже да је посебна пажња посвећена безбедној куповини путем интернета и правима потрошача код уговора на даљину.
– И у Европској унији је слично и потрошачи су слабо информисани о својим правима иако је трговина путем интернета много развијенија. Код нас су потрошачи опрезнији, у односу на западне земље и пракса је да најпре купују производе мање вредности, па тек када се увере да то функционише крећу и са већим наруџбинама, објашњава Ракић и додаје да су слабости ове врсте трговине до сада била недовољна информисаност грађана и страх од превара.
– Многи не знају да су у односу на класичну куповину права купаца чак и већа у случају ове куповине на даљину. У случају да желе да врате неки производ, по закону могу то да учине у року од две недеље од куповине, без навођења разлога, што није могуће приликом куповине у радњи, каже начелник Одељења за трговину и развој конкуренције.
Јачање трговине путем интернета довело је и до тога да се сива економија временом преселила на огласне портале, што је донело више посла и инспекцији. Највећа опасност вреба, ипак, од оних који нису регистровани и који ни инспекцији, у случају неке пријаве, нису доступни. Зато из Тржишне инспекције апелују да купци морају и сами да се штите на тај начин што би требало да се „држе“ регистрованих огласних портала, као и трговаца који су пријављени и имају истакнуту адресу, број телефона, ПИБ...
– Око 10 одсто контрола које инспекција обави односи се на онлајн трговину. Најчешће је реч о повредама права интелектуалне својине или о трговцима који нису регистровани. У овим случајевима се одузима роба, а то је најчешће спортска опрема, обућа, накит, па и дуван – каже Горан Мацура, начелник у тржишној инспекцији.
Простора за развој интернет трговине у Србији и те како има, а стручњаци из ове области кажу да је у Србији ситуација много боља него пре неколико година, посебно јер је и законска регулатива сада уоквирена.
Слободан Марковић из Регистра националног домена Србије каже да је боља и понуда сервиса за онлајн плаћање, а много боље је уређена и достава.
– Сваке године расте број купаца, мада је и даље више оних који купују преко страних сајтова због цена (углавном на кинеским сајтовима) и тражње за робом које нема код нас. У случају беле технике или одеће купци се одлучују да купују преко домаћих сајтова. Мислим да би држава могла да допринесе развоју ове врсте трговине тако што ће омогућити онлајн плаћање својих услуга, чиме би се стекло и поверење грађана – сматра Марковић.
Aутор Политика
