Европска комисија представила је 10. јануара мере за јачање заштите електронских личних података Европљана што би, на велику жалост маркетинг компанија и оглашивача, могло да ограничи циљани маркетинг. Главни елемент овог текста, који би заменио садашњу директиву о електронској приватности, представља начело "претходног пристанка" потрошача за свако могуће коришћење података.
Сваки корисник интерета ће приликом првог прикључивања на интернет претраживач одлучивати о нивоу заштите који жели за све сајтове које ће посећивати, пре свега у погледу такозваних "колачића", односно невидљивих фајлова који се накаче на рачунар како би прикупљали личне податке.
Ова процедура ће заменити садашње прописе, према којима се приликом прве посете сваком сајту мора притиском на банер дати пристанак за коришћење "колачића".
"Колачићи" који мање нарушавају приватност, попут оних који омогућавају да се сачувају поставке језика или подаци за приступање сајту, нису обухваћени овим прописом.
Овај предлог прописа "нуди висок ниво заштите потрошача, остављајући предузећима могућност за иновације" понудом "нових могућности", рекао је европски комесар за јединствено дигитално тржиште Андрус Ансип.
Са друге стране, више организација из сектора оглашавања и маркетинга је у отвореном писму изразило "озбиљну забринутост" и навело да би то могло "нарушити пословни модел" интернет оглашавања.
Текстом је забрањено апликацијама попут Скајпа (Skype), Воц апа (WhatsApp) и Фејсбук месенџера (Facebook Messenger) да користе податке или садржај конверзација корисника како би осмислили циљану понуду услуга или рекламе, што је до сада било могуће.
Поред тога, без претходног пристанка неће бити могуће ни слање рекламних кратких порука СМС или електронске поште, попут оне која се сада карактерише као нежељена пошта или спем.
Претходна дозвола ће бити услов и за рекламне понуде преко телефона, такозвани телемаркетинг.
Предузећа ће морати и да обелодане свој број или да користе посебан позивни број који указује да је реч о позиву у комерцијалне сврхе.
Регулаторна тела држава чланица ће наџирати примену прописа, који ће према плану Брисела бити усвојени у мају 2018. године, након разговора држава чланица.
"Потрошачи приликом коришћења електронских услуга морају имати алтернативу 24-часовном наџору који спроводе фирме", наводи се у реакцији Европске канцеларије удружења потрошача (БЕУЦ), која је подржава нови предлог прописа.
Европско тржиште података је, према наводима ЕУ, вредно 54,5 милијарди евра у 2015, а 2020. године би могло да порасте на 84 милијарде.
Извор: EurActiv
