Нашој земљи се препоручује да подстакне рад Савета потрошача, који се „састаје тек спорадично”.
– Од 27 потрошачких организацији само шест-седам нешто раде.
Србија је умерено припремљена у области заштите потрошача и здравља, истиче се у најновијем извештају Европске комисије (ЕК). Ово би могло да значи да смо негде на пола пута до достизања нивоа заштите права купаца какав постоји у државама Европске уније.
Иако је известан напредак остварен усвајањем Закона о оглашавању и Закона о заштити становништва од заразних болести, сугерисано нам је да би у наредном периоду нарочито требало да порадимо „на ојачавању административних капацитета органа надлежних за заштиту потрошача“.
Једна од констатација ЕК је и да се Савет потрошача састаје тек спорадично и да грађанима и даље није јавно доступан Национални регистар потрошачких приговора.
– Број приговора се повећао, али је решен само ограничен број притужби – наводи се у овом документу, који је заснованом на подацима у периоду од октобра 2015. до септембра 2016. године. Истиче се и да би сарадња између ресорних министарстава и потрошачких организација (и организација потрошача међусобно) морала да буде боља. Још једна од примедби је да би држава морала да ојача администрацију у овом сектору као и тржишни надзор.
Према Закону о заштити потрошача Србија је била дужна да формира Национални савет за заштиту потрошача, као стручно тело владе, које има функцију да даје предлог како да неке актуелне потрошачке проблеме решава.
– Ако тај савет не функционише, онда је питање шта ми радимо све ове године – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, истичући да Европска комисија није ништа погрешила у извештају и да су чак неки наводи и ублажени.
– Савет није ни формиран. Није се састао више од годину и по дана. Требало би да броји 15 чланова, зато што је заштита потрошача мултидисциплинарна и требало би да покрије области енергетике, финансија, безбедности производа, хране, здравство, екологију… Међутим, нека министарства игнорисала су ово питање, а поједина само формално делегирала чланове, без икаквог ауторитета – каже наш саговорник. Један од проблема је и то што би трећину чланова морали да чине представници потрошачких организација који никако да усагласе ко има право на колико представника.
У Србији, истиче, формално према евиденцији постоји 27 потрошачких организацији, а максимално шест-седам нешто раде. – Држе трибине и предавања и штампају брошуре и тако они замишљају заштиту купаца. У овом делу ситуација никада није била лошија – каже председник НОПС-а, кровне организације која окупља 13 потрошачких удружења у Србији. Паповић такође упозорава да је број приговора грађана у порасту, што указује да би држава коначно морала озбиљније да приступи овој проблематици. Последње три године ова организација евидентирала је око 22.000 приговора, а само двадесетак одсто тих жалби биле су неосноване.
У Министарству трговине, међутим, другачијег су става по питању сугестија из извештаја Европске комисије. Кажу да је Национални савет за заштиту потрошача, који формира влада, у свом досадањем раду имао је кључну улогу у креирању политике у овој области (израда актуелног закона и стратегије за период 2013–2018. године). Истичу да је имао и запажену улогу „у решавању ванредних ситуација као што су биле поплаве и питања безбедности хране – присуство афлатоксина у млеку“.
Када је реч о Националном регистру потрошачких приговора, и сугестији да он још није доступан јавности, одговарају да је било одређених техничких проблема који су превазиђени и да је систем поново оперативан.
– То што регистар у одређеном периоду није био јавно доступан не значи да није функционисао и да приговори потрошача нису уношени – кажу у Министарству трговине, додајући да су сви досадашњи годишњи извештаји доступни на интернет страници министарства. Не слажу се ни са подацима ЕК да је број приговора повећан. Према подацима којима располажу, њихов број у прошлој години смањен је у односу на 2014. годину, и то за више од две хиљаде. Сматрају да то указује да грађани боље познају своја права и да брже и лакше решавају проблеме.
– Приговори се решавају на различите начине. Рекламацијом и непосредним контакт између потрошача и трговца, преко савета и правне помоћ удружења, али и посредовањем и путем судских спорова. Некада су приговори и неосновани, али и тада можемо да сматрамо да су решени јер су грађани поучени о својим правима и могућностима у конкретном случају – истичу у Министарству трговине.
Извор: Политика
