Србија ће на путу ка ЕУ, уз све друге стандарде, морати да донесе и правилник о такозваној "новој храни" попут чиа семенки, гоџи бобица, уљу коријандера, сприрулине, и многим другим додацима храни који се увелико користе и често су део разних дијета.
Све те намирнице су се без прописа одомаћиле на нашем тржишту, док се потрошачи истих производа у Европској унији штите строгим стандардима за декларисање и начин употребе.
У ЕУ "нова храна" се дефинише као храна која се није конзумирала у великој мери пре 1997. године, када су усвојени први прописи о њој. У ту групу намирница, осим нове, спада и иновативна храна у чијој се производњи користе нове технологије и производни процеси.
Недавно су, као нова храна, одобрене беланчевине семенки уљане репице и уље добијено из семена коријандера, наводи "Политика". Одобрење ЕУ имају и све популарније чиа семенке и салатрим (маст смањене енергетске вредности).
У Србији, правилник о "новој храни" могао би да олакша употребу те хране потрошачима, али и контролу инспекцијама, каже др Даница Зарић, директорка ИХИС Нутриционизма.
"Та храна мора да буде безбедна за потрошаче, али и адекватно означена. Србија би тим правилником прихватила и ЕУ Регистар нове хране и то би знатно допринело увођењу реда међу производе управо у продавницама здраве хране", каже Зарићева.
С обзиром на то да су први прописи у области "нове хране" стари већ две деценије, на нивоу ЕУ је постигнут договор да се они ажурирају, не само због све већег броја захтева, него и због скраћивања поступка добијања дозволе које су до сада трајале око три и по године.
У јавности се поставило и питање да ли би свака држава понаособ могла да одобри ове намирнице, али је став ЕУ да то није могуће.
Извор: 021.rs
