Отровне играчке нађу пут до деце, иако се, како тврде надлежни, а представници потрошача у то не верују, раде контроле њиховог хемијског састава.
Подсетимо, последњи случај који је узнемирио родитеље јесте онај о коњићу који саџи канцерогене фталате, а што је случајно откривено када су узети узорци играчака у склопу кампање једне невладине организације.
Паповић: Ништа се не контролише
Председник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Горан Паповић изричит је у томе да се већ 15 година ниједна служба у Србији не бави контролом хемијског састава не само играчака, већ и одеће и обуће.
Према његовим речима, закон конкретно никога на то не обавезује.
– Постоји Закон о општој безбедности производа, у коме пише да ако Европска комисија прогласи неки производ небезбедним, Влада Србије у року од 30 дана треба да учини исто. Међутим, у истом том закону стоји и члан који каже да све то важи када Србија буде члан Европске уније – објашњава Паповић.
Он тврди да надлежне службе не раде ништа по питању хемијске контроле играчака и истиче да је Србија одавно депонија за пласирање производа са Далеког истока.
Министарство: Контолишемо, али има "цака"
Са тим се не слажу у Министарству здравља и граничној санитарној инспекцији при овом министарству.
Како нам је објаснио Зоран Панајотовић, начелник сектора за инспекцијске послове и помоћник министра здравља, гранична санитарна инспекција задужена је за контролу играчака при увозу, између осталог и њиховог хемијског састава.
Како се онда деси да отровна играчка ипак заврши у рукама детета?
За то постоје два пута – један је, како објашњава Панајотовић, оно што у земљу уђе илегалним каналима па заврши на улици и тезгама, а дуги је – такозвани други увоз.
Он објашњава да постоји прецизно дефинисана процедура приликом увоза играчака, која између осталог подразумева узимаје узорака за лабораторијску анализу, у шта обавезно спада и испитивање нивоа фталата.
– Приликом другог увоза, међутим, може да се искористи први налаз, па се у том случају не ради поново анализа, јер нас често критикују да сталним проверама успоравамо цео процес увоза, а то све пуно кошта… – објашњава Панајатовић и додаје да управо тада може да се деси да у том новом контигенту играчака нађе и она која није безбедна за децу.
То поврђује и начелник граничне санитарне инспекције Зоран Николић, који још додаје да се у случају другог узвоза ради процена ризика, па се тако за неке пошиљке анализе понове, а за неке не.
Стоп за осам тона играчака
Он још каже да је, неважно да ли се ради о првом или другом узозу, немогуће изанализирати сваку играчку која пређе границу, јер се ради о великим контигентима, већ се зато насумично узимају узорци.
Према његовим речима, гранична санитарна инспекција за првих девет месеци ове године забранила је увоз осам тона дечијих играчака због различитих видова неисправности, између осталог и због тога што су садржале висок ниво фталата.
А шта је са накнадним, редовним контролама
Осим на граници, како објашњава Николић, теренска служба граничне санитарне инспекције обавља и редовне контроле у продавницама, а тада се иде на то да узорак не буде из већ контролисаног контигента. Уз то, инспекција, каже Николић, излази и по пријави грађана, а Министарство здравља прати и директиве Еворпске уније и система за брзо обавештавање.
Он није могао да нам каже колико је тачно ванредних хемијских контрола урађено, али је додао да су уопштено, "контроле свакодневне".
Паповић истиче још и да је велика грешка што је 2012. године укинута Агенција за хемикалије, јер он управо у њој види кључну инсититуцију у целом овом случају.
Њене надлежности припале су Одељењу за хемикалије при Министарству пољопривреде и заштите животне средине, али као нам је тамо речено, све што се тиче контроле здравствене безбедности играчака ради санитарна инспекција Министарства здравља.
Извор: Блиц
