26. 11. 2024.

 

Велики број грађана свакодневно засипа жалбама Повереника, инспекцију и удружења за заштиту потрошача због агресивних телемаркетинг агенција.

Телеоператери, покушавајући да продају своје услуге или производе, не зазиру од звања на фиксни или мобилни телефон у било које доба дана.

Када је Новосађанка С. В. поручила госпођи на телефону да заиста није заинтересована за услуге њене фирме, наишла је на негативну реакцију.

"Оператерка је била заиста револтирана мојим љубазним захтевом да ме прецртају са списка и више не зову, јер имам једно мало дете, друго на путу, а тако уморна треба да трпим њена упорна звања једно за другим. Да не говорим да њихова питања о мојим годинама, члановима породице, заиста нису на месту", прича ова мајка за наш портал.

Она је своје податке дала фирми током једне куповине, без знања да ће јој се то обити о главу. А како за 021 каже помоћник генералног секретара Повереника за заштиту података о личности Златко Петровић, она није једина и многобројни су позиви са жалбама грађана у вези са употребом њихових података и агресивним, често упорним иступима. Осим што фирме бројеве добију тако што их грађани сами дају, велики број података већ је јавно окачен на белим странама, захваљујући телефонским оператерима.

"Пошто су ти подаци јавни, они не подлежу заштити повереника у погледу Закона о заштити података о личности. Међутим, уколико фирма упорно наставља да зове и поред тога што сте им рекли да нисте заинтересовани за њихове производе и услуге, то представља насртљиво пословање, недозвољени и кажњиви облик понашања привредног друштва, који регулише тржишна инспекција", каже Петровић.

Оно што сваки грађанин којег узнемирава одређена фирма треба да уради је да фирми која му се на тај начин обраћа укаже да не жели да прима позиве и да буде узнемираван, а ако се позиви наставе, пријави тржишној инспекцији која ће прекршајно казнити ту фирму.

Како за 021 каже Младен Алфировић из Удружења за заштиту потрошача Војводине, предвиђене казне су од 300.000 до два милиона динара.

"Ми лично бележимо мањи број жалби јер очигледно расте ниво свести потрошача, а и трговци су вероватно боље упознати с последицама. Потрошачи треба да буду обазриви кад остављају личне податке, а нарочито путем интернета, јер су њихови подаци лако доступни и могу бити злоупотребљени у лоше сврхе", наглашава Алфировић.

А то се углавном дешава. Ако оставите лични податак само у одређену сврху – на пример, да би вам компанија јавила кад ваша наруџбина буде готова, а фирма наставља да вас зове и нуди вам разне услуге, то представља случај у којем Повереник може да реагује.

"Наравно да грађани треба да пазе коме дају своје личне податке, јер уједно дају сагласност да се ти подаци обрађују. Медутим, то није обична сагласност, већ врло формална јер онај ко вам узима податке мора да вас обавести о свим аспектима обраде тих података. То значи да се тачно мора нагласити у коју сврху се подаци користе, а грађанин може било када да тражи да се с обрадом престане и да ти подаци буду избрисани из евиденција", објашњава Златко Петровић из институције Повереника.

Како да забраните аутоматске СМС поруке?

Постоји начин да забраните компанијама да користе ваш број за слање аутоматских СМС реклама. Потребно је да се обратите Министарству трговине, као и свом оператеру, са захтевом да ваше податке компаније не користе у пропаганде сврхе.

Оператер ће, бесплатно и без стварања проблема, морати да вас послуша, а уколико то не учини, обратите се инспекцији или удружењима за заштиту потрошача.

Извор: 021

 

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS