У случају да трговац пошаље купцу уговор електронском поштом и захтева плаћање одређеног износа унапред, према Закону о заштити потрошача купац има право и да одустане од уговора и да поврати унапред уплаћен новац.
Породица из Београда која је прошле недеље у једном ауто-салону капарисала аутомобил, а онда се већ сутрадан предомислила у вези с овом куповином, очекивала је да ће лако вратити новац од капаре. Посебно због тога што је купац овај износ платио електронски, на име предуговора који је такође послат мејлом, после разговора телефоном са продавцем и, наравно, претходног обиласка плаца са аутомобилима. Све је ишло глатко до тренутка када је купац рекао да одустаје. Продавац је најпре покушао да га убеди да то није добра идеја, да ће погрешити ако не купи баш тај аутомобил, уз попусте који су „направљени баш за њега“, а онда када су се дотакли унапред уплаћене суме, без размишљања је потегнуо и за тим адутом – да капара не може да се врати.
– Објаснили су ми приликом разговора са трговцем да ми се предуговор (дакле, нисам ни потписао уговор о куповини), који са собом носи уплату капаре, издаје како бих могао да конкуришем за кредит код банке. Деловало је то као унапред договорена ствар између банке и ауто-куће. Када сам рекао да не желим ни ауто ни кредит, рекли су ми да је једини начин да ми врате капару, у ствари, тај да конкуришем за кредит, а да ме банка одбије – прича наш читалац који је од редакције „Потрошача” тражио да одговори на питање има ли право на повраћај капаре и да ли је трговац аутомобилима у овом случају поступио по закону.
У Министарству трговине, туризма и телекомуникација кажу за „Политику” да је капара регулисана одредбама Закона о облигационим односима и да је у овом случају лако дати одговор.
– Ако је у тренутку закључења уговора једна страна дала другој известан износ новца или извесну количину других заменљивих ствари као знак да је уговор закључен (капара), уговор се сматра закљученим кад је капара дата, ако није нешто друго уговорено. У случају неизвршења уговора, а одговорна је страна која је дала капару, друга страна може по свом избору тражити извршење уговора, ако је то још могуће или тражити накнаду штете, а капару урачунати у накнаду или се задовољити примљеном капаром – кажу у овом министарству и додају да у ситуацији када одустаје купац или онај ко је дао капару, друга страна нема обавезу да је врати.
Ово потврђује и адвокат Војин Биљић, али само у случају да је реч о ситуацијама које регулише Закон о облигационим односима.
– Уколико је капара уговорена као одустаница (овај термин познат је и у закону и обично се користи и у уговорима између две стране), страна у уговорном односу која је дала капару нема право на њен повраћај уколико одлучи да одустане од уговора. Уколико пак од уговора одустане страна која је примила капару, она је дужна да врати двоструки износ капаре – каже Биљић.
Ово се, међутим, према његовим речима, не односи на ситуације које регулише Закон о заштити потрошача који грађанима пружа много већи степен заштите од Закона о облигационим односима, као и право на одустанак од уговора.
– Уколико, на пример, трговац имејлом пошаље потрошачу понуду за куповину аутомобила, што је случај са вашим читаоцем, и у коме истакне да је потребно да потрошач плати капару, ствари ће се у случају одустанка одвијати другачије. Дакле, купац је платио капару, али у случају да одустане, трговац неће имати право да задржи тај новчани износ – каже наш саговорник и додаје да се оваква трговина сматра трговином ван пословних просторија и да потрошач у том смислу и по закону има право на одустанак.
– Ово право је искључено само у одређеним случајевима, попут куповине кварљиве робе или робе чија је цена подложна променама. Чак и у тим ситуацијама потрошач мора бити унапред информисан о немогућности одустанка од уговора. На конкретном примеру, уговарање капаре могло би се сматрати непоштеним пословањем трговца, а одбијање да се капара врати, озбиљним прекршајем – каже Војин Биљић за „Потрошач”.
Капару, додаје, треба разликовати од депозита који се често појављује у правном промету, посебно код повезаних уговора, најчешће уговора о кредиту, где купац даје депозит који му се враћа уколико, на пример, не добије кредит или из другог разлога одустане од куповине.
Извор: Политика
