Србија није мењала цену путарине од 2008. године. Ове накнаде су најниже у односу на европске земље које имају исти систем наплате, али су истина наши путеви и најлошији.
Повећањем цена путарина за 10 одсто држава би обезбедила новац за одржавање и развој путне мреже у Србији. Уз то, ова накнада је последњи пут повећана пре осам и по година, а у међувремену су порасле цене материјала, енергената и опреме која се користи за одржавање не, само ауто-путева, већ и свих осталих саобраћајница у Србији, образложили су за „Политику” у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Потпредседница владе и министарка Зорана Михајловић је још прошле недеље изјавила да би путарина требало да поскупи и навела да је, у односу на остале европске земље које користе исти систем наплате, у нашој земљи најнижа.
– Са 0,03 евра по километру путарина је дупло јефтинија у односу на Босну и Херцеговину, Хрватску и Португалију где износи 0,06 евра. У Турској то износи 0,039 евра, Грчкој 0,045, Италији 0,05, Шпанији 0,085, а у Француској 0,095 евра, кажу у Министарству.
ЈП „Путеви Србије” су захтев о поскупљењу путарине упутили још почетком ове године наводећи, између осталог, да је за странце који путарине плаћају у еврима, ова накнада у односу на 2008. годину чак појефтинила за 25 одсто.
– Да смо имали редовно усклађивање цена у односу на вредности евра, девизни годишњи приход од иностраних корисника ауто-пута би 2014. године, био већи за 8,5, а 2015. године за 7,5 милиона евра, кажу у овом предузећу и додају да је предложено повећање минимално и да би и уз нове ценовнике путарина била нижа од реалне економске цене.
У ресорном министарству објашњавају да није захвално говорити уопштено о „мањим путаринама у другим земљама“ јер у неким државама постоје и алтернативни извори финансирања изградње и одржавања путева попут акциза на нафтне деривате. Они наводе пример да су субвенције за одржавање путева које су добијане од акцизе за гориво 2011. године у Србији износиле 18,5 милијарди динара, а сада су (без ових издвајања ) 7,5 милијарди динара.
– Да путеви нижег приоритета не би били у лошем стању неопходно је осигурати довољне и стабилне приходе за њихово одржавање. Фреквентност саобраћаја зависи од много фактора, а висина накнаде за коришћење је само један од њих. У нашем случају, не очекујемо да ће доћи до смањења фреквентности, кажу у министарству.
Путарина на деоници између Београда и Ниша у овом тренутку кошта 730, од Београда до Новог Сада 190, а до Руме 120 динара. Пролазак кроз Србију од севера, рецимо Мађарске и Хоргоша до крајњег југа – Табановце у Македонији, возаче путничких возила кошта 1210 динара, а од Батроваца до Градине 1070 динара.
Још почетком ове године, да подсетимо, влада није дала зелено светло „Путевима Србије“ за повећање цена путарина од десет одсто колико је било предложено, како ни много пута раније када су захтевали повећање од 30 одсто. Возачи наравно негодују, јер сматрају да повећање цене путарина захтева и добре и квалитетне путеве, што код нас није случај.
Из овог предузећа кажу да је приход од наплате путарине у 2015. години износио 16,8 милијарди динара што је, тврде, недовољно за одржавања путне мреже у Србији.
У Србији се већ годинама полемише о томе да ли држава треба да настави са оваквом наплатом путарине – по пређеном километру или да попут појединих европских земаља уведе вињете које се користе за више пролазака у одређеном временском периоду. У међувремену се код нас изгледа одустало од ове идеје, јер се овај систем показао као неправедан према возачима који повремено користе краће делове ауто-пута. Он би ишао наруку возачима који често користе ауто-пут, али би држава сигурно убирала мање прихода уз овакав систем наплате. Вињете су прихватљиве, на пример, за Словенију која због географског положаја и као мала држава са свега два ауто-путна правца – од Марибора према Трсту и од хрватске границе према Јесеницама – не би имала велике користи од наплате по пређеном километру. Она туристима из Европе који путују ка југу, само један пролазак наплати 15 евра за 150 пређених километара и исто толико у повратку. При том је и Словенија за теретни саобраћај задржала плаћање по пређеном километру.
Прича о вињетама у Србији покренута је, незванично сазнајемо, пре неколико година када је приватни лоби покушао да наметне решење једне фирме из средње Европе. Да би се то и реализовало, Србија би морала да инвестира више десетина милиона евра само у развој новог система наплате, да отпусти више стотина радника на наплатним рампама, а продају вињета препусти бензинским станицама које би убирале провизију. Не треба заборавити да нашој земљи највеће приходе доноси управо наплата путарине у теретном саобраћају који за разлику од туристичког – сезонског, траје целе године.
У ЈП „Путеви Србије“ кажу да се систем наплате путарине у Србији и по смерницама ЕУ третира као праведан, а како кажу и из Удружења концесионара ауто-путева Европе се чуло да би путарина требало да се стандардизује у ЕУ, да се наплаћује по километру и буде иста за све.
На питање зашто Србија није прихватила вињете у систему наплате путарине у овом предузећу кажу да приходи који се на овај начин остварују нису довољни за квалитетно одржавање путева.
– Све земље које су увеле систем наплате путем вињета за возила носивости веће од 3,5 тона, наплаћују путарину по пређеном километру, а неке од њих и посебно наплаћују коришћење тунела и мостова, кажу у ЈП „Путеви Србије“.
Извор: Политика
