Социјална корпа која се очекује до краја фебруара треба да садржи квалитетне производе - основне животне намирнице и средства за личну хигијену - а не да на списку буду они производи који се најмање продају, изјавио је председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић.
"Ако је жеља Министарства трговине да се у социјалној корпи нађу квалитетни производи, попут јогурта, млека, хлеба, пилећег, јунећег, свињског меса, рибе и све оно што су неопходне дневне потрепштине, онда та акција има смисла", објаснио је Паповић.Он је напоменуо да потрошачи због ниског стандарда често купују јефтиније и мање квалитетне производе на уштрб здраваља и безбедности, што треба да се промени.
Паповић је мишљења да је пре социјалне корпе требало направити социјалну карту која би тачно могла да дефинише кориснике те корпе и да би се знао бој становника којима је та корпа потребна.
"Ако је званична потросачка корпа 64.000 динара, а просечна плата око 46. 000 динара онда је питање да ли смо сви ми социјално угрожени или више од 50 одсто потросача у Србији и ко има приступ социјалној корпи".
У Министарству спољне и унутрашње трговине и телекомуникација је речено да се социјална корпа неће односити само на угрожене категорије већ ће обухватити основне животне намирнице по повољним ценама.
Та корпа се заснива на основним животним потребама целокупног становништва и садржаће производе од прехране до средстава за хигијену, а министарство ће креирати знак који ће бити представљен јавности и понуђен на коришћење трговцима и произвођачима који одлуче да се прикључе тој добровољној акцији.
Произвођачи и трговци моћи ће да користе тај знак у обележавању производа који треба да испуњавају услове за то - ниже марже и цене од уобичајених за ту категорију.
Трговци и произвођачи тржишту ће понудити најмање по један свој производ садржан у потрошачкој корпи под најповољнијим условима, задржавајући за себе минималну зараду тек довољну за покриће трошкова.
Концепт социјалне корпе је добровољан и заснива се на друштвеној одговорности трговаца и произвођача, истакли су у министарству.
"Кроз праћење цена конкурентних трговина врло је видљиво да су сви озбиљнији трговци већ направили неку врсту своје социјалне корпе и то не због тога што су то „добри људи" већ зато што их је конкуренција натерала", рекао је председник Секције за трговину при Унији послодаваца Србије Горан Ковачевић.
"Проблем ниског стандарда је заиста озбиљан проблем и не треба га решавати козметичким мерама већ дубинским реформама система које би довеле до поделе већих зарада, а не поделе сиромаштва", сматра он.
Економски аналитичар Александар Стевановић мишљења је да је од социјалне корпе бољи долазак великих светских дисконтних ланаца, као што је немачки Лидл и унапређење конкуренције јер то потрошачима даје већу слободу избора.
"Што више слободе избора, биће веће благостање за свакога, а тржиште може да делује добро и за најсиромашније", казао је Стевановић.
Курир, 08.02.2013.
