Највећи монополисти на тржишту наше земље дефинитивно су јавна предузећа, а одмах за њима и сектор малопродаје, оцена је експерата из области заштите потрошача и економиста који се баве тржишним истраживањима. Недавно је усвојен Закон о заштити конкуренције, али тешко да ће његова и најревноснија примена побољшати стање на тржишту док се неки други економски услови битније не промене.
Горан Паповић, потпредседник Националне организације потрошача Србије, оцењује да код нас праве конкуренције нема, док је листа лоших примера подугачка.
- Од малопродаје где постоје картелски договори о формирању цена и где имамо једну фирму под чијом капом послује неколико трговинских ланаца, преко ексклузивних увозника који заступају светски познате марке које ван тих кућа не можете да увезете, осим да им платите део провизије, до млинско-пекарске индустрије која у тренутку када је падала цена жита није обарала цене хлеба. Затим следи кабловска телевизија где је РАТЕЛ одредио СББ као оператера од важности на нивоу целе Србије, НИС који због остајања фамозне уредбе на снази има ексклузивно право увоза нафте и нафтних деривата у Србију до 2010. године, а чија цена директно утиче на цене животних намирница, превоза… али и МТС у домену мобилне телефоније који не дозвољава пренос броја код ње добијен на неку другу мрежу. Наравно ту су и фиксна телефонија, електродистрибуција, „Србијагас”. Значи најлошији пример конкуренције је држава која је класичан монополиста - каже Паповић.
Једини светао пример, каже он, јесте крагујевачка „Застава” која, иако је једини произвођач аутомобила у Србији, не понаша се монополистички јер прихвата све тржишне услове.
Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача Београд, оцењује да добри примери конкуренције у Србији постоје, али само у појавним облицима.
- Први облик добре конкуренције сусрећемо са појавом „СОС маркета” који су натерали друге ланце да и они почну са већим снижавањем цена. Други пример је јачање малих и средњих предузећа како у области производње, тако и у области продаје чија појава утиче на повећање конкуренције и уништавање картелског понашања других који су присутни у земљи - каже Богосављевић и додаје да он лоше облике конкуренције види у великим трговинским ланцима код којих је, без обзира на то што је њихово отварање допринело већем асортиману и бољем квалитету производа, присутно картелско договарање цена. А као други пример наводи београдски такси превоз.
За разлику од њих, Александар Стевановић из Центра за слободно тржиште оцењује да лоша конкуренција за потрошаче не постоји када су у питању тржишта сокова, чоколада, одеће и грађевинског материјала, јер је ту понуда разноврсна и добра.
- С друге стране, постоје гране у које се умешала партијска политика, и које политичари протежирају, па као лоше примере можемо да издвојимо комуналне службе и јавна предузећа која су наши највећи губиташи, а који лоше производе потрошачима продају по виском ценама. Њима се, међутим, Комисија за заштиту конкуренције неће бавити што је штета, јер су они заштићени - каже Стевановић и додаје да оно што Србији највише треба јесте да власт привуче инвеститоре који ће постојаће фирме натерати да се понашају тржишно.
Сличну оцену износи и Саша Ђоговић, сарадник Института за испитивање тржишта, који каже да добра конкуренција постоји тамо где постоји већи број тржишних такмаца. А према његовом мишљењу, то је јасно изражено у кондиторском сектору и код намештаја.
- Лош пример конкуренције имамо када су у питању млеко и млечне прерађевине, и то због лоше урађене приватизације. Ништа боље није ни са банкама које послују у Србији, а које се понашају картелски и арогантно, и немају мотиве да спуштају камате - каже Ђоговић.
Блиц, 16.07.2009.
