ПРОСЕЧНА КОРПА 60.000?!
У Националној организацији потрошача тврде да потрошачка корпа за четворочлану породицу кошта далеко више од званичне процене, која износи око 35.000 динара
Званични подаци о просечној потрошачкој корпи, који показују да она износи око 35.000 динара, потпуно су нереални и служе за политички маркетинг, тврди за Пресс потпредседник Националне организације потрошача Горан Паповић. Он наводи да потрошачка корпа за четворочлану породицу реално кошта између 55.000 и 60.000 динара месечно!
Паповић каже да је Национална организација потрошача спремна да направи упоредно истраживање са онима који су до сада израчунавали цифре за просечну потрошачку корпу.
Власт фолира народ
- Није иста потрошачка корпа у руралним срединама и урбаним, као што један службеник и физички радник не троше исту количину енергије приликом рада. То је усаглашено са Институтом за заштиту здравља. Тако да када погледате званичан податак колико, рецимо, свињетине треба за једну породицу која броји четири члана и то поделите по особи, ви добијете колико је тога дневно потребно унети. Ти подаци се уопште не поклапају са званичном потрошачком корпом, која би морала да кошта далеко више него што је приказана - истиче Паповић.
Он додаје да бисмо тек тада добили право стање, па се у јавност не би излазило са произвољним оценама.
- А можемо и другачије! Нека се они који рачунају званичну потрошачку корпу хране из ње, а онда нека нам поднесу лекарске анализе да видимо да ли су преживели. Подаци о просечној потрошачкој корпи овде служе за политички маркетинг. Власт се игра са народом пошто барата износом од око 30.000 динара за просечну потрошачку корпу. А права потрошачка корпа износи, за четворочлану породицу, између 55.000 и 60.000 динара месечно - каже Паповић.
Преживљавање
Подсећамо да је просечна потрошачка корпа за јануар износила 34.874 динара, док је просечна нето зарада била 28.877 динара, и самим тим није могла да покрије те издатке. Иста ситуација забележена је у фебруару, када је према подацима Републичког завода за статистику саопштено да је потрошачка корпа била 35.648 динара, а просечна нето зарада за тај месец у Србији износила је свега 31.121 динар. Ни у марту није било боље, па је корпа била „тешка" 35.724 динара, а просечна зарада 30.362 динара. Треба подсетити и на чињеницу да током претходне године равно шест месеци просечна нето плата није могла да покрије потрошачку корпу.
Горан Паповић каже да просечна плата у Србији не задовољава ни основне критеријуме Црвеног крста.
- Просечна плата је заправо хуманитарна помоћ, а не плата. Када бисмо стварно имали тачан податак колика је просечна потрошачка корпа, социјална давања не би могла да буду шест, седам или 12 хиљада динара, него много већа - каже Паповић.
Сарадник Института за тржишна истраживања Саша Ђоговић каже да све то говори да су пали куповна моћ и стандард грађана, зато што је пала укупна привредна активност, па падају зараде и номинално и реално.
- Неминовно је дошло до погоршања степена покривености потрошачке корпе, тако да ће се тај тренд сигурно наставити - објашњава Ђоговић.
