Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS

Јачање заштите потрошача у Србији

Потрошачи: Београд је најскупљи град (Политика, 11.02.)

Тврдње из Савеза економиста Србије да је Београд најјефтинији град у окружењу биле би смешне да нису тужне и изазивају неверицу - изјавио је јуче за ,,Политику" Горан Паповић, потпредседник Националне организације потрошача Србије (НОПС) и председник Удружења за заштиту потрошача Војводине.

- У први мах, када смо видели резултате тог такозваног истраживања, помислили смо да је то рађено у некој другој држави, не у Србији. Не знамо ко је то наручио, а данас је могуће и сваки резултат неког истраживања наручити, али то нас и не интересује. Довољно је индикативан податак да је пресек цена рађен 24. јануара када је званични курс домаће валуте у односу на евро био око 95 динара. Да се испитивање тржишта радило неколико дана раније или данас, показало би се да је Београд најскупљи град у окружењу што је, иначе, права истина. Верујте, према позивима грађана нашој организацији, јавност је то „откриће" доживела као вређање здравог разума и достојанства потрошача у Србији - тврди Паповић.

Он каже да потрошачи не верују економистима и не искључује могућност да је све то одрађено да би се дао ветар у леђа неким шпекулантима да повисе цене. Јер, забога, ето, Београд има најјефтиније тржиште, а када је то тако у главном граду, у местима у унутрашњости је малтене скоро све на распродаји.

- Нелогичним дешавањима на тржишту највише су, наравно, погођени потрошачи, али су и произвођачи донекле збуњени и бојим се да ће и они, да би се уклопити у чудно утркивање ко ће више „одрати" народ, опет нереално повећати цене, тек да би били у тренду. Присетимо се периода када је евро вредео 80 динара и жестоко високих, али, наравно, нереалних цена. Ми сматрамо да су цене мање-више реалне тек сада када евро вреди 92-93 динара. Међутим, после протеклих месец дана, иако су цене углавном мировале, не треба искључити њихову ескалацију. Произвођачи за то немају реалну економску оправданост, бар већина њих, али се већ могу чути коментари у стилу да цене морају пратити евро, јер је нелогично да роба задржи старе цене, ако је евро толико „скочио". Дакле, једна нелогичност правда се другом и тако унедоглед - упозорава Паповић.

Наш саговорник посебно скреће пажњу да се до противправне добити често долази и на заобилазан начин, о чему су упозорени инспекцијски органи, нарочито санитарна и пољопривредна инспекција.

- Реч је о року трајања производа у рафовима. То је стари трговачки трик. Уместо виших цена, фалсификује се рок употребе производа и тако намирују неки рачуни. Не само да се на то жале потрошачи, већ је то утврђена чињеница на конкретним примерима. Посебно треба водити рачуна о месу и месним прерађевинама. Они поштенији трговци сналазе се другачије: роби чији рок истиче смањују цену - каже Паповић.

У НОПС- у,  посебно су огорчени понашањем пекара.

- Када су енормно повећаване цене хлеба, говорили су да је цена пшенице отишла у небо, уз још неке трошкове. Сада је цена пшенице скоро три пута нижа, али се нико није одлучио да бар мало смањи цену хлеба. Али, када смо од пекара као асоцијација потрошача и званично затражили снижавање цена, суштина одговора је била да се хлеб не прави само од брашна! Пекарство је, уз кладионице, постало уносан, а најмање контролисани бизнис. У Србији има више од осам хиљада регистрованих пекара. У сваком, поготово већем месту може се наћи класичан пример народне изреке - дајте народу хлеба и игара, односно у свакој другој улици имате пекару и кладионицу. Посебан проблем јесте што се пекарством баве и веома нестручни људи, а у пекаре су претворени подруми и гараже. Све то плаћају потрошачи вишеструко - упозорава наш саговорник и пита надлежне:

- Зашто држава не пуни буџет наплаћивањем казни од несавесних произвођача и трговаца, а у складу са Законом о заштити потрошача. Буџет би се овајдио само од казни због истека рока трајања робе и неадекватног складиштења!

 

Политика (11.02.2009.)