Држава тражи ниже цене
Јачање домаће валуте, мада су то сви очекивали, није изазвало смањење цена увозних производа у малопродаји. Министар трговине и услуга Слободан Милосављевић каже за Прес да основ за појефтињења постоји и да ће наложити инспекцијама да ураде калкулацију цена увозних производа.
- Министарство ће наложити инспекцији да уради проверу. Јачање динара требало би да изазове смањења цена. Мислим да би што већа конкуренција на тржишту довела до тога да производи у Србији имају реалну цену - наглашава Милосављевић.
Економисти и удружења потрошача објашњавају за Прес да појефтињења нису пропратила јачање динара јер наши увозници немају поверења у динар. Сарадник у Центру за слободно тржиште Александар Стевановић каже за Прес да цене у Србији јако тешко „падају", али лако „скачу".
- Увозници су робу коју сада продају увезли пре два, три месеца, када је евро вредео више од 80 динара. Јасно је да им се не исплати да сада снизе цену те робе. Међутим, питање је да ли ће цену робе, коју сада плаћају 75 динара по евру, смањити када дође до продаје. Сигурно је да та роба неће појефтинити јер увозници у цену робе увек укалкулишу могуће осцилације, али тако да себе заштите. Увозници ће се тешко одрећи додатног профита, па макар и динар остао на овом нивоу - објашњава Стевановић.
Потпредседник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Зоран Николић такође истиче да увозници увек у цену производа укалкулишу додатно „осигурање" од осцилација курса.
- Међутим, ово се никада не деси и у супротном правцу, јер се увозници не одричу тако лако тог дела профита. Такође, овакав курс је и за увознике неочекиван и питање је колико ће се дуго одржати. Тако би увозници смањењем цене робе дали добар знак потрошачима да се понашају тржишно, што је и логично. Тада би заиста постојала либерализација цена „у оба смера", али то се, нажалост, у Србији не дешава - каже Николић. Он истиче да држава треба да заштити потрошаче тако што ће отворити тржиште Србије за све који хоће да тргују, али и одређеним мерама стимулације за домаће произвођаче.
- Зашто у Србији још нема великих трговинских ланаца попут „Шпара", „Коре", „Теска"... Јасно је да неко некога штити. С друге стране, основне животне намирнице морају бити под заштитом државе и то не значи мешање у законе тржишта. Код нас је откупна цена литра млека око 28 динара, а у малопродаји је око 70 динара. Разлика је већа од 100 одсто и питање је коме иде тај новац - наглашава Николић.
'Делта Макси': Неутрални на промене курса
У највећем српском трговинском ланцу „Делта Максију" објашњавају да су они „неутрални" на било какве промене курса.
- Све трансакције обављамо у динарима, без обзира на то да ли робу купујемо од произвођача из Србије или од увозника. Непрестано вршимо притисак на увознике да коригују своје калкулације како би се то одразило на снижење цена производа - саопштили су у „Делта Максију".
"Прес" (09.08.2008.)
