РЕКЛАМЕ КРОЗ РУПУ У ЗАКОНУ

Фармацеутске куће рекламирају своје производе као помоћна средства у лечењу јер је, за разлику од лекова, њихово оглашавање дозвољено

Фармацеутске куће нашле су рупу у закону, тако да своје производе несметано рекламирају у медијима као помоћна средства за лечење, а не као лекове, чије је оглашавање забрањено.

Доктор сме да препоручи!

Потпредседник НОПС-а Зоран Николић објашњава да су рекламе у којима стручњаци и здравствене установе препоручују неки од производа углавном засноване на документу, који заиста потврђује дејство тих препарата.

- Пре извесног времена, кад се појавила реклама за шампон против перути „хед енд шолдерс", који у реклами препоручује Градски завод за кожне и венеричне болести у Београду, тражили смо званично објашњење на основу чега једна здравствена установа има право то да ради. Испоставило се да су рађена озбиљна научна испитивања на том шампону, која су показала да он заиста помаже у спречавању настанка перути и да је Градски завод стао иза тог истраживања - каже Николић.

Поред тога, произвођачи лекова својим рекламама за „аспирин", „кафетин", „панадол", „колдрекс"... доводе у заблуду купце, јер се после оглашавања сваког препарата стиче утисак да он тренутно отклања здравствене тешкоће.

Телевизијски програм је у последње време преплављен рекламама за „аспирин", „колдрекс", „панадол", као и за производе који помажу уклањању тегоба с простатом или желуцем.

У таквим огласима јасно се даје до знања потрошачима да од „аспирина" тренутно престаје главобоља, да „колдрекс" и „аспирин Ц" тренутно отклањају знакове прехладе, да с једном таблетом најновијег производа за тегобе с простатом сви проблеми нестају, као и да је извесни препарат за проблеме са желуцем бољи од свих других, што баш и не одговара истини.

Потпредседник Националне организације потрошача Србије Зоран Николић објашњава за Пресс да фармацеутске производе, који се тренутно рекламирају у медијима, надлежни не сврставају у лекове, чије је оглашавање у Србији забрањено.

ФАКТИ

- У Србији је јасно дефинисано и забрањено оглашавање лекова и медицинских средстава, али зато помоћна средства за лечење без икаквих ограничења могу да се рекламирају

- Правилником о оглашавању лекова и медицинских средстава, као и Законом о оглашавању, изричито је забрањено доводити пацијенте, односно потрошаче у заблуду

- Једна од одредби Правилника дословно гласи да рекламна порука за лек и медицинско средство, чије је рекламирање дозвољено, мора да садржи јасну информацију да је производ који се рекламира лек и медицинско средство и не сме доводити у заблуду

- Правилник забрањује и навођење на утисак да лек или медицинско средство нема нежељене реакције, да пре његовог узимања није потребно консултовати лекара, као и да конзумирање гарантује успех у лечењу болести

- „Аспирин", „колдрекс", „фервекс", наводно, нису лекови, већ се убрајају у помоћна средства за лечење. Значи, ти производи само помажу у лечењу. С друге стране, сасвим је сигурно да у поменутим рекламама има елемената довођења потрошача у заблуду, јер су оне конципиране тако да се стиче утисак да проблеми тренутно нестају.

Тачније, нетачно се приказују својства појединих производа. Стога, НОПС планира да у најкраћем могућем року затражи званичан одговор од надлежних министарстава здравља и трговине - закључује Николић.

Министар здравља Томица Милосављевић тврди да се у Србији не рекламирају лекови и да ниједна фармацеутска кућа у том погледу не крши закон.

- Јасно је одређено шта је лек, а шта није. На пример, „аспирин" није сврстан међу лекове. Уколико се после рекламе за „аспирин" стиче утисак да главобоља тренутно престаје, то је исто као, на пример, реклама за сапун, после које се стиче утисак да ће вам руке бити чисте читав век.

Просто, то је реклама, као и свака друга - објаснио је Милосављевић, и још једном нагласио да се Правилник о оглашавању лекова и медицинских средстава у Србији поштује.

"Прес" (03.04.2008.)