Због лошег квалитета горива на бензинским пумпама у Републици Српској инспектори су за седам месеци написали 24 прекршајна налога у вредности од 150.000 евра, показали су прелиминарни подаци Републичке управе за инспекцијске послове.

Како су истакли у Инспекторату РС, контрола усклађености квалитета течних нафтних горива у Српској се врши за два периода, односно зимски мониторинг од октобра до краја априла и летни који је почео у мају и трајаће до краја септембра, преноси Српскаинфо.

С обзиром на то да је зимски мониторинг тек завршен, у Инспекторату истичу да одређени поступци и анализе још трају, те да је у протеклом периоду узето 1.124 узорка за лабораторијску анализу квалитета горива.

– Након извршених анализа у 12 случајева или један одсто утврђена су одступања у односу на параметре дефинисане Одлуком о квалитету течних нафтних горива – казали су у Инспекторату.

Додали су да је пракса показала да се одступања најчешће односе на снижену тачку паљења, до чега долази услед мешања малих количина бензина са дизелом при истакању горива на бензинским станицама, јер услед непажње заостали бензин у испусном цевоводу ауто-цистерне и у сеператору може да снизи тачку паљења дизел горива.

– Континуиран рад техничке инспекције резултирао је тиме да су утврђена одступања од прописаних граничних вредности симболична и да је гориво на пумпама у Српској у складу са важећим прописима – истакли су у Инспекторату.

Додају да с циљем даљег елиминисања одступања на која анализе указују, највећу улогу имају сами добављачи, у смислу едукације својих радника који врше превоз течних нафтних горива, а чиме ће и себе заштитити од потенцијалних казни које у овим случајевима нису мале.

У Инспекторату РС истичу да је за субјекте код којих се анализом докаже да су прометовали течна нафтна горива која нису била усклађена са Одлуком о квалитету течних нафтних горива прописане казне за правно лице 20.000 КМ, а за одговорно лице у правном лицу казна је 5.000 КМ.

Потпредседник Групације за промет нафтом и нафтним дериватима Привредне коморе РС Милован Бајић истакао да се у Српској испоручује гориво углавном прописаног квалитета, те да су одступања спорадична.

– Сви ми гориво купујемо у некој од околних рафинерија и увозимо као и други – казао је Бајић.

Контролу квалитета горива које се прометује на бензинским станицама обавља инспекција за нафту и гас, у складу са Програмом утврђивања усклађености квалитета течних нафтних горива, који доноси Министарство енергетике и рударства РС. Поменутим програмом дефинисан је, наводе у Инспекторату, обим и поступак контроле квалитета горива, а према захтевима Одлуке о квалитету течних нафтних горива.

– Број узорака за анализу узетих у унутрашњем промету распоређује се на добављаче сразмјерно њиховом учешћу у продаји течних нафтних горива по структури за претходну годину, а према броју контрола који је утврђен програмом – објаснили су у Инспекторату, пише Глас Српске.

Извор: Блиц

Народна банка Србије (НБС) упозорила је данас кориснике платних картица издатих у Србији, након што се на интернету појавила понуда за неовлашћену производњу заменских платних картица, да их не достављају трећим лицима нити да постојеће замењују новом картицом са измењеним дизајном и новим материјалом.

Из НБС су прецизирали да се на друштвеним мрежама и веб-презентацијама нуде услуге израде платне картице на металној подлози и са другачијим дизајном пребацивањем сигурносних елемената постојећих платних картица издатих од овлашћених банака.

„Реч је о неовлашћеној производњи платних картица, што као последицу може имати и друге злоупотребе које могу настати услед самовољног давања платних картица и података с њих. Истичемо да такве услуге наводе кориснике на поступање супротно уговорима и на тај начин их излажу додатним ризицима, а поред тога доводе и до повреде права пружалаца платних услуга, интелектуалне својине и правила картичних система плаћања“, наведено је у саопштењу.

Подсећа се да је безбедност издавања и коришћења платних картица један од најважнијих сегмената у пословима с платним картицама, па се из тог разлога примењују стандарди, правила и поступци којих се придржавају сви учесници у систему платних картица.

Законом о платним услугама, навели су из НБС, прописана је обавеза корисника платних услуга да користе платни инструмент у складу са уговореним условима којима се уређују издавање и коришћење тог инструмента, као и да је издавалац платног инструмента, у оквирном уговору с корисником платних услуга, у шта спада и коришћење платних картица, у обавези да наведе и мере које је корисник платних услуга дужан да предузме ради заштите платног инструмента.

Истакнуто је да слањем платне картице корисник може поступити супротно обавезама из тог закона, јер дели персонализоване сигурносне елементе тог инструмента, који су од значаја за њено коришћење, због чега може сносити и одговорност за евентуалне злоупотребе.

Како је објашњено, корисник би сносио пуну одговорност за штету која би му била нанета евентуалном злоупотребом платне картице.

Из НБС подсећају све кориснике на безбедно коришћење картица, а ради очувања поверења и сигурности овог безготовинског платног инструмента, кориснике подсећају да су платне картице средство плаћања и у складу с тим се чувају и користе.

Нагласили су да картицу може користити само особа чије име је одштампано на картици, осим у случајевима посебних врста картица, попут припејд поклон-картица, када на картици није одштампано име корисника.

Саветује се да, након добијања коверте с ПИН-ом, овај број запамти само корисник картице и не саопштава га ником другом, да ПИН никако не треба записивати на самој картици, нити га носити заједно с картицом, као и да је приликом подизања новца с банкомата препоручљиво заклонити руком тастатуру када се уноси ПИН број.

У случају крађе или губитка картице, потребно је у што краћем року о томе обавестити издаваоца картице, који ће истог тренутка блокирати картицу и тако елиминисати могућност да се она неовлашћено искористи, навели су из НБС.

Подсећа се и да корисник картице сноси ризик за евентуалне злоупотребе које настану до момента пријаве крађе односно губитка картице, до износа дефинисаног важећим прописима, а у случају да накнадно пронађе картицу која је пријављена као украдена односно изгубљена, корисник је не сме користити, већ је обавезан да је врати издаваоцу.

Из НБС саветују, када је реч о плаћању картицама на интернету, да је увек потребно проверити да адреса веб-странице на којој се налази формулар за унос података о картици почиње с „хттпс“, да би у току плаћања увек требало пажљиво читати сва обавештења и поруке који се појављују на екрану и никада их не би требало занемаривати или затварати пре претходног читања.

Додају да за онлајн плаћање никада није потребно да се уноси ПИН, а чак и када се тражи да се он унесе, јер је највероватније реч о покушају злоупотребе.

Указано је и да картицу не би требало фотокопирати нити је на други начин умножавати нити би требало слати, мејлом или на неки други писани начин, податке о картици који се користе за куповину преко интернета, тј. име и презиме, број картице, датум истека и троцифрени код на полеђини картице.

Извор: Danas

ЦЕНА кесице "алеве" паприке у продавницама кошта као килограм меса. Паковање од 200 грама догурало је скоро до 600 динара. Потрашаче је ових дана непријатно изненадила цена зачина који се у српској кухињи обилно користи и готово је незамислива припрема јела без њега.

- Шокирала сам се када сам прошле недеље видела да 200 грама алеве млевене паприке кошта 574 динара и да су је снизили 30 одсто јер је пред истек рока - каже Београђанка Снежана Станковић. - Не знам да ли су произвођачи подигли цену, или трговци своје марже, али ово је претерано. Претпостављам да је паприка доспела пред истек рока, јер нико није хтео да плати 600 динара за зачин када за толико пара може да купи килограм свињетине.

Већина грађана, како додаје, свакодневно користи тај прозвод за припрему јела. Она наводи да њена породица обично 200 грама потроши за месец дана. Читалац "Новости" Младен М. из Врања каже да је на пијаци у његовом граду млевена паприка дупло јефтнија него у продавницама. Он саветује грађане да увек упореде цене пре него што донесу одлуку где ће да пазаре.

- У Врању 100 грама млевене паприке кошта 120 динара, а килограм 1.200 динара - истиче Младен. - Ова паприка је много квалитетнија од оне у радњама, домаћа је, ручно туцана.

У трогинским ланцима које су обишли наши репортери редовна цена 100 грама алеве паприке креће се од 230 до 310 динара. На акцији, само у продајним објектима једног мегамаркета, може се наћи најјефтинија кесица, која кошта 190 динара. Производи под ознаком робне марке увек имају повљнију цену због нижих трошкова производње, па се тако 100 грама млевене паприке продаје од 197 до 212 динара.

Како сазанајемо у једном мегамаркету, бренд "алева" је подигао цене почетком марта око 10 одсто.

- Необично је што је тако велика разлика у ценама међу трговинским ланцима - кажу наши саговорници. - Разлог може да буде да неки ланац још има залихе и продаје по старим набавним ценама.

Извор: Новости

Сервис "Беоком" за пријаву комуналних притужби више није у функцији. Београђани ће моћи да се обрате новом Сервисном центру, који је формиран на иницијативу градоначелника Београда Александра Шапића.

Досадашњи систем за пријаву комуналних проблема "Беоком", замењен је новим Сервисним центром, али на изненађење грађана није бесплатан. Из службе поменутог центра наводе да су позиви из фиксне мреже бесплатни, а да се позиви преко мобилне телефоније тарифирају.

Проблем функционисања система на овакав начин је управо то што су потрошачи ускраћени за битну информацију - цену позива. Приликом позивања броја, не постоји информација о наплати позива, односно тарифирању истог.

Закон о заштити потрошача обавезује пружаоца услуге да потрошача обавести о основним обележјима услуге, а поготово да учини доступном информацију у вези цене односно обрачуна исте.

Напомињемо да је обавеза јавних комуналних предузећа, која издају потрошачима рачуне, да обезбеде бесплатну телефонску линију, како би на брз и лак начин рекламација могла да се изјави.

Остаје упитно, ако пођемо од претпоставке да је поменута одредба о бесплатној телефонској линији успостављена у циљу лакшег и ефикаснијег решавања жалби потрошача, зашто су поједине комуналне услуге доступне за рекламације и преко овог сервисног центра и то уз накнаду.

Уколико је Град Београд препознао потребу да се комуналним предузећима обраћамо и на овај начин, преко сервисног центра, а не само директно, преко пружаоца услуге који нам издају рачуне, неопходно је да се потрошачи о цени на јасан начин обавесте приликом позива или да се омогући да оваква услуга буде у потпуности бесплатна.

Поводом изнетог очекујемо реаговање надлежних како би уочена неправилност била исправљена и како би се пословање наведеног Сервисног центра уподобило законским оквирима.