Анализе маслиновог уља у Хрватској показале су да екстра девичанска маслинова уља не задовољавају законом прописане стандарде и да нису исправно декларисана. Питамо се, да ли се у Србији контролише квалитет маслиновог уља?
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Купили сте прошлог петка на пешкарији плаве рибе, припремили граделе и, будући да властита немате, запутили се до прве трговине или пазара купити боцу маслинова уља. Избора, наравно, не мањка, а квалитетну рибу вам не пада на памет уништити лошим уљем па купујете оно на чијој декларацији јасно пише – “екстра дјевичанско”.
Кући се враћате задовољни, сасвим несвјесни да оно што у врећици носите врло вјеројатно није екстра, а богами ни дјевичанско.
Барем ако је вјеровати ријечима, а нема разлога да то не чинимо, Недјељка Фистонића, предсједника удруге маслинара “Паићуша”, која већ девет година додјељује награде за најбоља маслинова уља.
Једна од категорија је и “најбоље екстра дјевичанско уље у трговинама”, која ове године није додијељена јер, вјеровали или не, баш ниједно уље изузето с полица није задовољило критерије екстра дјевичанског. Иако су сви редом имали такву декларацију.
– Не могу говорити о којим уљима је ријеч, али знаковито је да ниједно није задовољило законом прописане увјете. Маслинарска година била је врло лоша, али овакво што нисмо очекивали. Сва уља која смо дали на тестирање рекламирала су се као “екстра дјевичанска”, а ниједно то није било. За успоредбу, прошле године су апсолутно сва уља која смо тестирали била уредно декларирана – изјавио је за “Слободну Далмацију” Фистонић.
Анализа квалитете уља обављена је у лабораторију Завода за јавно здравство Сплит, из којег нам такођер нису могли потврдити о којим произвођачима је ријеч.
Не знамо чији су
– Да, радили смо анализу за “Паићушу”, али у наш лабораториј сви узорци пристижу под шифром те ми не знамо о којим је уљима ријеч – каже Златка Кнезовић, водитељица Одјела за кемијско испитивање хране и предмета опће упорабе.
– Због климатских увјета, као и великих напада штетника, квалитета овогодишњих уља је знатно слабија. Анализирали смо велик број узорака које су доносили произвођачи, као и купци који су жељели провјерити квалитету купљеног производа. Већина овогодишњих уља која су достављена у наш лабораториј имала је слободне масне киселине веће од два посто, чиме су сврстана у категорију лампанте, односно категорију која није погодна за људску прехрану – истиче Кнезовић.
– О колико је лошој години за маслинаре ријеч, поготово за оне из јужне и средње Далмације, најбоље ће демонстрирати податак да смо у одредјеним узорцима биљежили удјеле масних киселина веће од 25 посто! Такве постотке не памтимо. Ма то није лампанте, то је готово па можемо рећи отровно – каже Фистонић.
Из Завода нам је потврђено како њихов лабораториј од 2011. године обавља редовити жупанијски мониторинг квалитете уља ради превенције и заштите здравља, који је показао да проблематична нису само уља с полица трговина (чију квалитету контролира Министарство пољопривреде), него и многа уља домаће производње која ћете најчешће наћи на локалним тржницама или у угоститељским објектима.
– Од 2011. до 2014. тијеком жупанијског мониторинга анализирано је 270 узорака уља од плода маслине који су узети на тржницама и у угоститељским објектима, од чега 45 посто узорака није удовољавало прописима. Разлози несукладности су најчешће параметри који упућују на оксидацијске промјене те мијешање с рафинираним уљима – каже Кнезовић.
Крива декларација
Дакле, гдје год да сте одлучили набавити уље за ону плаву рибу с почетка приче – локалној трговини, тржници, пазару или ОПГ-у, не можете бити сигурни што купујете. Готово половина уља из жупанијских угоститељских објеката и локалних тржница криво је декларирана, док је, потврдили су нам из Министарства пољопривреде, стање још горе на полицама продаваоница. Наиме, резултати редовитог мониторинга које је у 2014. години проводило Министарство кажу да се у чак 60 посто боца “екстра дјевичанског” маслинова уља није налазило оно што на декларацији пише.
Тко је одговоран за овакве катастрофалне резултате? Овиси кога питате. Једни ће кривњу свалити на произвођаче, други на увознике, а трећи на – лошу годину. Но, тко год да је главни кривац, сасвим је јасно да ће Министарство морати уложити знатно јачи напор при контроли квалитете уља и заштити потрошача. Много јачи од тренутачног мониторинга тијеком којег се каквоћа осам тисућа тона уља које заврши на полицама трговина контролира на узорку од – 10 боца.
Дио људи је навикао на лошу квалитету
– Неоспорна је чињеница да се у Хрватској производе врхунска екстра дјевичанска маслинова уља. Међутим, исто тако је чињеница да се производе те трже и врло лоша уља. дјеломично је то из незнања и традиционалних стајалишта, јер је дио потрошача, а и произвођача, научен на упаљена, оцтикава и ужегла уља, а навике се врло тешко мијењају. Такођер, информације које смо добили о начину чувања уља упозориле су на проблем недовољне едуцираности произвођача, јер неки од њих уље још увијек чувају у каменицама, пластичним кантама и сл., врло често у контакту с уљним талогом. Чување уља у иноксу такођер може створити проблем ако инокс није предвиђен за уље и ако је уље у полупразном иноксу у директном контакту са зраком у надпростору – говори Златка Кнезовић из Завода за јавно здравство.
Проблем је и незнање
Питање које вјеројатно мучи сваког читатеља након података изнесених у тексту јест како је могуће да се на тржишту налази толико лоших уља, а нитко не реагира. Опћенито говорећи, највећа одговорност је на Министарству пољопривреде које контролира квалитету маслинових уља.
Министарство је дужно изузети један узорак уља на сваких тисућу тона уља које се избаце на тржиште, а свака серија за коју се покаже да није уредно декларирана повлачи се из употребе. Но, колико је контрола ефикасна, најбоље свједочи анализа удруге “Паићуша” која је показала како је на полицама трговина данас дословно немогуће пронаћи екстра дјевичанско уље.
Међутим, још већи проблем су маслинова уља тзв. малих произвођача или ОПГ-ова који своје производе продају на тржницама или их дистрибуирају директно у угоститељске објекте, често ни сами не знајући да је производ који продају лош или чак штетан за здравље.
Оптужни приједлози
Одговорни из Министарства поручили су нам и како су све серије уља које нису задовољиле законом прописане увјете повучене с тржишта, а против производјача су поднесени оптужни приједлози надлежним прекршајним судовима. Такођер, због лоших резултата мониторинга у претходној години, у 2015. се планира узети већи број узорака екстра дјевичанског уља.
Извор: Слободна Далмација
