Јефтинијих производа углавном нема на рафовима. Поскупе, па им спусте цене.
Иза акцијских попуста и снижења цена у маркетима, често се крију поскупљења, али и мањак робе на лагеру. Трговци прибегавају старим опробаним триковима да, најпре, разгласе да су „преполовили“ цену одређеног производа, да би купац, иако пређе пола града, често затекао празан – раф!
Потрошачи ретко када могу да пронађу оне производе којима је највише снижена цена, уз чувено познато објашњење „акција траје док трају залихе“. О којим залихама се ради и колике су оне заиста, то нико не контролише и потрошачи по ко зна који пут буду обманути од стране трговаца. Тим поводом нашу редакцију свакодневно зову читаоци.
– Данима рекламирају тоалет-папир „цева“ и течност за испирање уста „листерин“, и један и други производ упола цена, али и поред великог труда и одласка у чак три продајна објекта истог продајног ланца, на Вождовцу, Новом Београду и Земуну, нисам успео да их пронађем – рекао је „Новостима“ Милош Јанковић, пензионер.
Уобичајено је да прометници наводе екстремно ниске цене производа или услуге, а не наглашавају количину која је доступна у продаји или нису истакли колика је цена била раније. У чешћим случајевима та се цена не разликује много од претходне. Уз то, производима који се продају по акцијским ценама убрзо истиче рок трајања. Потрошачи у Србији често су обманути и „великим снижењима“ на распродајама, јер се дешава да најављени попусти у рекламама и излозима нису ни близу стварних.
– Одређеној роби, конкретно ципелама, најпре подигну цене за 3.000 динара, а потом је спусте, заправо врате на „стару“ цену – каже Милица Филиповић (48) из Новог Сада. – Тако се поскупљењима отвара пут на „мала врата“.
Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача, упозорава да су анализом цена на распродајама, запазили да су оне често превисоке и откривају колике су стварне марже трговаца и који је оптималан ниво цена, када се укључе и други критеријуми, осим доминантног – максимирања профита.
– У таквом понашању трговаца у Србији препознају се преварне радње – сматра Богосављевић. – Општепознато је да трговци при оглашавању снижења цена, распродаја, акцијских продаја, не дају информације о количинама робе која ће се наћи на снижењу, нарочито код већих попуста, па тако не можете да нађете јефтинији качкаваљ, паштету или тоалет-папир, детерџент за машинско прање.
Закон о трговини је предвидео да трговац може да нуди робу и услуге под повољнијим условима у односу на редовну или претходну понуду. И то са сниженом ценом, посебним условима продаје, испоруке, са обећањем награде, поклонима…
Закон и трговци
Закон о оглашавању обавезује трговце, произвођаче и друге учеснике у оглашавању да оглашавају тачне информације, подразумева се и оне о снижењима, распродајама, акцијским продајама…
– Законом је забрањено нуђење продајних подстицаја на робу које има у тако малој количини да је очигледно да се тиме намерава привлачење купаца ради навођења на куповину друге робе – каже Вера Вида. – И овде то трговци вешто користе, јер о којим залихама је реч и колике су оне, то нико не контролише и потрошачи по ко зна који пут буду обманути од стране трговаца.
Бројке
- 15 одсто робе због истеклог рока употребе инспекција повлачи из промета
- 20 одсто купаца бира одређену робу због квалитета
- 80 одсто производа потрошачи купују пре свега због ниске цене
Иста цена, мање паковање
И произвођачи имају своје начине да прикрију поскупљења. Тако је у рафовима сада готово немогуће наћи некада уобичајена стандардна паковања. Грамажу мењају сви произвођачи, од сухомеснатих прерађевина, грицкалица, слаткиша до средстава за личну хигијену. На рафовима су „смањена“ паковања чоколаде, кутије кекса или грицкалице, а притом је врло ситним словима записано да је у амбалажи мање и до 50 грама. Мање грама, међутим, не значи и мању цену. Напротив, чоколада од 75 грама стаје готово исто као и она „тежа“ за 25 грама.
Извор: Вечерње новости
