27. 04. 2024.

 

Да на наше тржиште стиже неквалитетно месо увелико се и озбиљно сумња и нико нас не разуверава у то. На све то, из потрошачких организација сада апелују да отворимо четворо очију када купујемо месо, односно месне прерађевине које носе ознаку приватне марке неке трговачке компаније.

Постоји, упозоравају, већ устаљен и добро организован принцип по којем сумњиво месо стиже на наше рафове из увоза, а сматра се домаћим. Наиме, неке наше трговинске компаније имају своје прерађивачке капацитете у комшијским земљама па на тим саламама, кобасицама, виршлама, месу и другим производима стоји ознака домаћег бренда. Наведено је на декларацији да је такав производ направљен у Македонији или Хрватској, али нигде није назначено да је сировина из Аргентине, Бразила…

– То раде и неке домаће трговинске компаније и неке које су у власништву страних држављана а послују у Србији. Потрошачи с правом сумњају када прочитају да је неки месни производ из Македоније. Одакле Македонцима толико меса, када га увозе од нас? Чије је месо које нама враћају? – пита се у разговору за „Дневник” председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић. – НОПС тражи од трговаца информацију о пореклу те робе, а ваља знати да, ако приватна роба марка није нагласила ко је произвођач, она преузима ту улогу. По Правилнику о декларисању, дужни су да напишу која је земља порекла. Они, међутим, напишу да је то Македонија, Хрватска или Република Српска, а нема пратеће документације, што значи да је сасвим могуће да препакују разне производе или их праве од ко зна какве и чије сировине.

Паповић каже да је у таквом процесу производње и спољнотрговинске размене са Србијом све „папиролошки чисто”.

– Имају сертификате и одобрења, могу да се „покривају”, док је систем контроле хране у Србији непотпун и непоуздан. Рецимо, наша трговинска компанија има сестринску фирму за производњу напољу. Направи папире потребне за нашу царину и увезе свој производ без проблема. Нажалост, већ годинама у Србији није формиран национални савет за безбедност хране, иако је то обавеза из 2009. године, и нико се није бавио проценом ризика када је реч о намирницима на нашем тржишту. Просто је неприхватљиво да се не контролише квалитет или се, пак, контролише а да ми то не знамо. И када Ветеринарска инспекција објави да је контролисала месо, да је проверавала квалитет и одузела неке количине, не каже име и презиме произвођача или трговца који су имали такве производе. То је саучесништво у превари потрошача – каже наш саговорник…

Извор: Дневник

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS