Грађани који имају отворен текући рачун, само за услугу његовог одржавања, банке годишње узму око 25 евра. Овог месеца већина банака подигла је те накнаде и 35 одсто, а да се нису потрудиле да о променама обавесте клијенте који код њих примају плату, што је њихова законска обавеза.
Око 170 милиона евра годишње зараде банке, ако од сваког клијента месечно наплате 200 динара за одржавање текућих рачуна. Милена Ј. из Београда каже да јој је банка подигла накнаду за одржавање рачуна, али је није удостојила обавештења о томе.
– Тек кад сам погледала извод, схватила сам да одржавање рачуна не кошта више 150 него 200 динара. Нико ме није о томе обавестио – тврди она.
У већини банака кажу да одржавање текућег рачуна наплаћују само ако је у последња три месеца било промена. – Код нас је накнада 150 динара и у ту цену улази вођење рачуна, трајни налог, СМС сервис и дебитна платна картица. Они који користе и услугу е-банке, накнаду плаћају 200 динара. Пензионери одржавање рачуна треба да плате 100 динара или 150 ако користе е-банку – наводе у Комерцијалној банци.
По закону, банке су дужне да обавесте клијента бар 15 дана унапред кад мењају цену услуге, мада, приметно је да неке од њих заобилазе прописе тако што, на пример, истакну обавештење на зиду у експозитурама, чиме је про форме закон испоштован.
– Ако су истакле обавештење на видно место у експозитури, онда банке могу да се позову на то да је клијент обавештен. А да ли људи треба да гледају по зидовима где шта пише, то је посебна прича, али у том случају нема законског основа да клијент тужи банку – каже за “Блиц” Дејан Гавриловић из Удружења банкарских клијената Ефектива.
Неке од њих, међутим, тврде да су о свим променама клијенти на време обавештени.
– Када дође до промена цена услуга, увек шаљемо обавештења клијентима. Клијент може и сам да промени неки од пакета, али пре те промене коју прати и већа накнада мора да потпише анекс уговора – објашњавају у Еуробанци.
Користе новац без накнаде
Банке за новац који лежи на текућем рачуну, а који оне користе у свакодневном пословању, плаћају клијентима скромну камату. С друге стране, на сваких 1.000 динара дозвољеног минуса, готово свака наплати бар 20 динара месечно. Камата на дозвољени минус код нас се креће око 35 одсто, док је у ЕУ просек 7,92 одсто годишње.
Извор: Блиц
