Да меса увозимо све више и више, показује статистика, али тиме расте и сумња међу грађанима да нам из света стижу и свињетина, говедина и пилетина лошег квалитета.
У првој половини године увезли смо, по званичним подацима, меса за око 15 милиона долара, што је готово двапут више него лане, међутим, проблем је у ономе које нам долази илегално, а оно углавном заврши у виршлама, полутрајним кобасицама, месним конзервама, паштетама… Не доводи се толико у питање здравље потрошача, али квалитет свакако да, упозоравају стручњаци и потрошачке организације.
– Избегавајте да купујете пилеће млевено месо, а буде опрезни и са свињетином јер ту свега има. Сада, уз новије машине, лако је самлети га да буде толико ситно да голим оком не можете видети шта та смеса садржи. Боље да вам не причам шта све додају! – казао нам је месар у једној новосадској месари када смо питали има ли пилећих пљескавица.
Увозе се, вели наш саговорник, најлошије категорије меса, али то одговара нашим прерађивачима.
– То механички сепаратисано месо живине добијено је од најлошијих делова трупа живине. Ни са свињетином није ништа боља ситуација, а све то заврши у прерађевинама. Познато је да у краткотрајне кобасице иду лед, сојино брашно, сурутка, неколико врста конзерванса, стабилизатори, појачивачи укуса, уз додатак меса, које често не прелази петнаестак процената у смеси. С тим што неки прерађивачи, у складу са садржајем кобасица, одређују и цену, те оне буду јефтиније, док неки “држе квалитет” и продају нам скупе а лоше прерађевине – додаје наш саговорник.
Све то потврђују у Националној организацији потрошача Србије (НОПС).
– Наше месо није свеже као оно у ЕУ. Ако ништа друго, наш Закон о Робним резервама дозвољава да месо стоји годину дана, док је у ЕУ тај рок шест месеци, након чега би требало да се претвори у месо за животиње или да се спали. Међутим, када истекне рок, такво месо се легално увози и продаје у Србији. То месо је знатно јефтиније од свежег па произвођачи на тај начин остварују екстрапрофит, нудећи купцима прерађевине нижег квалитета по високој цени – каже за “Дневник” председник НОПС-а Горан Паповић. – Најгоре у свему је што надлежни неће да обнародују који су то прерађивачи у чијим је производима такво месо. Е, то је чиста обмана потрошача. Инспекција контролише месо и прерађевине и каже да је из промета повучено 300 или 500 килограмa, а никада не каже имена. Ми и даље не можемо бити сигурни у оно што купујемо, а прерађивачи зарађују ли, зарађују.
У Привредној комори Србије кажу да су, по званичним подацима, контрола квалитета и безбедности меса на нашем тржишту добри, али да у пракси то баш и није увек тако.
– Не можемо недокументовано тврдити да је месо из увоза лоше – изјавио је секретар Удружења Привредне коморе Србије за пољопривреду, прехрамбену и дуванску индустрију Ненад Будимовић. – И одмрзнуто месо може ићи у продају, али то мора да буде декларисано да би потрошачи имали информацију о томе шта купују. За првих шест месеци ове године увезено је око 4.600 тона свињског меса, готово дупло више него лане, када је границу прешло 2.600 тона меса, махом за прераду.
У Управи за ветерину кажу да све увозно месо прати сертификат о квалитету, а оно се поново код нас контролише у овлашћеним лабораторијама. Не може се, напомињу, увозити замрзнуто месо које је чувано у хладњачи дуже од пола године.
Да више продајемо у ЕУ
Јачање система тржишног наџора прехрамбених и непрехрамбених производа повећаће безбедност српских производа и обезбедиће њихов већи приступ на тржиште ЕУ.
Учесници Самита о тржишном наџору јуче су се сложили у томе да он игра веома важну улогу у новом законодавном оквиру ЕУ који регулише ту област у циљу постизања високог нивоа заштите потрошача, а паралелно с креирањем модерне тржишне структуре.
На самиту је речено и да се у Србији од половине прошле године спроводи пројекат „Јачање система тржишног наџора за непрехрамбене и прехрамбене производе“ у који је ЕУ донирала 2,5 милиона евра, а учешће Србије је 350.000 евра.
Извор: Дневник
