02. 05. 2024.

 

Све је више потрошача који нам се обраћају јер надлежни игноришу њихове тужбе. Крајње је време да надлежне инспекције, али и трговци крену у обрачун са произвођачима који свој хлеб декларишу као црни, а у ствари продају обојени бели хлеб.

 

Прави црни хлеб је, како тврде упућени, само онај који брзо изазива осећај ситости, па не може много да се поједе, збијенији је од белог, није ваздушаст, али има већу влажност од белог.

– Таквог хлеба на тржишту готово да нема. Највише је оног који је таман, а који се прави од белог брашна и смеша које му дају црну боју. Не разумем зашто трговци и инспекције не реагују на све масовнију појаву овог погрешно декларисаног производа на тржишту! До када ће држава бити толико инертна и кога она заправо штити? – пита се у разговору за “Блиц” Петар Богосављевић, који се налази на челу Покрета за заштиту потрошача Београд.
Он тврди да је недопустиво то што се потрошачи на овај начин доводе у заблуду јер је обавеза сваког произвођача да истакне исправну декларацију за сваку векну.
– У најмању руку је некоректно правдање надлежних инспекција да у држави не постоји довољан број инспектора, поготово када се ради о квалитету хлеба – тврди Богосављевић.


Да је на тржишту ретко наићи на прави црни хлеб, слаже се и Ђорђе Псодоров са Института за прехрамбене технологије Нови Сад.
Он тврди за “Блиц” да је највећа брана већем присуству правог интегралног хлеба цена јер српски потрошачи немају новца да га масовније конзумирају.
– Млинарима се никако не исплати да производе право интегрално брашно јер за њега немају купце. Многи млинови чак и немају капацитете за производњу тог хлеба. Чак није успео ни покушај државе да уредбом примора пекаре да произведу одређене количине правог црног хлеба, јер им се није допадао његов изглед, потрошачи нису хтели да га купују, па је завршавао као храна за животиње – истиче Псодоров.
Он тврди да је још један од разлога слабе тражње за црним хлебом тај што у Србији не постоји култура његове употребе јер се на овим просторима увек више јео бели хлеб.
– Због слабе тражње и мале куповне моћи пекари су прибегли прављењу црног хлеба од белог брашна у који се додаје природни обојивач са испрженим сладом који му даје тамну боју – објашњава овај саговорник.

Готове смеше

На тржишту постоје и готове смеше које су обојене, а служе као додатак белом брашну и Псодоров истиче да оне нису штетне по здравље.
– То међутим може бити превара за људе којима је доктор наредио да узимају тамне врсте да би решили своје здравствене проблеме, а они добијају бели хлеб који гоји као и бели – категоричан је Псодоров.

Извор: Блиц

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS