Вести

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS

Јачање заштите потрошача у Србији

Како функционише продаја лажних лекова на интернету којима обмањују грађане

Наш чај Диабетин може да замени таблете или инсулин истог момента, али се то не препоручује, већ треба полако смањивати терапију. Овако је у телефонском разговору новинарки ЦИНС-а препоручен чај Диабетин против дијабетеса. Оно што није речено је да за дијабетес нема лека, и да нагли прекид терапије може да озбиљно угрози већ нарушено здравље.

Откад је почела пандемија вируса корона, Звонимир Ђорђевић је напустио Београд и изоловао се на Златибору. Разлог за пресељење је његова болест.

„Моји доктори кажу да, ако добијем ковид, не дају ми више од три дана.“

Звонимир има дијабетес са којим се бори већ 35 година. Његова свакодневница су бројни лекови и суплементи које узима као терапију, објашњава у разговору за Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

Званичне процене показују да у Србији има најмање 770.000 дијабетичара, а ова болест је 2019. године била пети водећи узрок смрти.

Психолог Дуња Божовић, сарадница Дијабетолошког савеза Србије, каже да је већини људи тешко да прихвате чињеницу да се терапија за дијабетес узима читавог живота, јер нема излечења. Из очајања могу да прибегавају алтернативним методама лечења, попут чајева.

„Вођени страхом прибегавају нечему што сматрају да је природније и да није толико инванзивно, да не може да нашкоди. Мисле да им чај (против дијабетеса) можда неће помоћи, али им сигурно неће нашкодити.“

Тако је и Звонимир пре око две године наишао на препарат који се рекламира као спас за дијабетес, чај Диабетин. Наручио је два паковања, али му нису помогла. За ЦИНС каже да се не сећа колико их је платио, али након тога више не поручује препарате које није одобрио његов лекар.

Истраживање ЦИНС-а показује да се овај чај продаје путем више сајтова у Србији, без одобрења од стране здравствених институција – а обећава чак и излечење од дијабетеса, болести за коју још нема лека. Верујући у лажну наду која им се нуди, купци на овај начин потенцијално угрожавају већ нарушено здравље. С обзиром да није регистрован као лек, његову употребу нико не контролише.

Бојана Марковић из београдског Удружења особа са дијабетесом Плави круг објашњава за ЦИНС да ако неко ко пати од дијабетеса не узима терапију, већ нешто што му је неко ко није лекар препоручио, последице могу бити погубне.

„Можете да останете без вида, одете на дијализу, имате проблем с крвним судовима, крвним притиском, останете без стопала… могу да настану озбиљни проблеми.“

Марковић каже да би свему што се користи требало да претходи консултација са лекаром.

Да је важно узимати одобрену терапију сматра и докторка Тијана Дангубић. Како наводи, дешавало се да пацијенти с дијабетесом укину лекове и дођу до лекара с веома високим вредностима шећера и с кетоацидозом.

„То је једно метаболичко веома опасно стање које може довести до коме и до смрти.“

Лек за дијабетес и точак среће који увек стаје на истом месту

На сајту и у медијима у којима се рекламира овај производ налазе се текстови са кликабилним насловима који наводно разоткривају неку заверу. Тако се рецимо „открива“ да српски апотекарски магнати крију спас од дијабетеса тип два, као и да српски ланци апотека не желе да продају Диабетин јер су жељни новца и баш их брига за дијабетичаре.

Сви линкови на страници воде до точка среће који срећном добитнику на некаквој лутрији нуди „искључиво тог дана“ 50% попуста. Ипак, срећни добитник можете постати и када се вратите на сајт сутрадан, прекосутра или заправо било ког дана. Све што је потребно да урадите је да оставите број телефона и име како би вас неко контактирао.

Зато смо одлучили да пробамо како наручивање изгледа у пракси.

Недуго након што се новинарка ЦИНС-а представила као заинтересована за чај, контактирала је непозната девојка са објашњењем да Диабетин служи за регулацију дијабетеса. У разговору је новинарки потврђено да ће њиме излечити дијабетес, како и пише на сајту.

„Може да замени било коју таблету или инсулин истог момента, али то се не ради тако. Увек се смањује употреба инсулина или таблете. Значи, смањује се док се не избаци.“

Објаснила нам је и да за излечење треба мање времена код „нових“ дијабетичара, док онима који од дијабетеса пате годинама треба више времена.

Приликом поручивања чаја новинарку нису питали да ли има дијабетес, какву терапију узима и да ли болује од још нечега. Једини потребан доказ је потврда да сте пензионер, у случају да желите „пакет за пензионере“ који је повољнији.

Све ово је и изузетно скупо јер паковање чаја кошта око 2.300 динара, а уколико пацијент већ користи инсулин треба сваки дан да користи чак половину паковања. Дакле, за рецимо месец дана свакодневне употребе, човек би морао да потроши око 35 хиљада динара.

Радомир Ћириловић, председник Удружења за заштиту права потрошача Просперитет из Новог Сада, каже да инспекција мора да реагује уколико неко обмањује купце.

Ако на интернету пише или се путем телефона некоме тврди да ће тај чај да му помогне да излечи дијабетес, може да контактира тржишну инспекцију јер га је продавац ставио у заблуду.

Ћириловић сматра да би то требало да буде кривично дело, јер се на тај начин људима нарушава здравље. Додаје да се Просперитету више људи жалило да је насело на куповину сличних чајева, а и самог Диабетина.

„Нобеловац” из Бајмока

Диабетин се иначе рекламира као лек за дијабетес направљен на основу рада добитника Нобелове награде Михаила Алферова. Међутим, не постоји ниједан нобеловац с овим именом и презименом, а фотографија наводног научника је генеричка и преузета с интернета.

Истина је да чај продаје фирма Лаборакс, чији је власник Вања Маравић. Фирма је до краја августа 2020. била регистрована у Бајмоку код Суботице, а сада је на адреси куће у Болечу, насељу у општини Гроцка, коју су новинари ЦИНС-а посетили. У приземљу изнајмљене куће затекли су радницу Лаборакса која није желела да говори за ЦИНС.

Мештани Болеча кажу да знају да се „ту негде“ продају чајеви, али нису знали више од тога. У локалној апотеци не продају чај Диабетин, јер, како кажу, не продају оно што није одобрено.

Лек за дијабетес је лажна вест

Чајеви у Србији могу бити регистровани као лекови или дијететски производи. То зависи, између осталог, од састава. Ако је регистрован као лек, чај се налази у званичној бази Агенције за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС), а као дијететски производ у регистру Министарства здравља.

Лекови не смеју да се продају преко интернета, као ни да се рекламирају без дозволе надлежне институције. Постоје и посебна правила за оглашавање у медијима. На пример, увек је потребна дозвола АЛИМС-а, а лекове за дијабетес је чак забрањено рекламирати.

Међутим, Диабетин није регистрован ни као лек ни као дијететски производ. Због тога се нашао у сивој зони и рекламирао на специјализованим сајтовима, али и у медијима.

Тако је портал телевизије Хепи у мају 2020. пренео текст у ком се рекламира Диабетин, што је забележила и редакција ФејкЊуз трагача, која „лови“ лажне вести. Међутим, након тога текст је пренео и портал Еспресо у власништву Адриа Медиа Групе Игора Жежеља.

У наслову текста поставља се питање зашто се крије спас за дијабетес, и указује на могућност да су стотине хиљада људи на „погрешним“ таблетама. На дан објаве овог текста Еспресо је био међу посећенијим новинарским порталима у Србији, са скоро 480.000 посетилаца.

Овакви текстови су велика опасност за грађане и манипулација људима, сматра председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељко Бодрожић:

„Болесни људи виде излаз и шансу за оздрављење у свему и њима не треба замерити што покушавају на све начине да себе или неког од својих ближњих излече, али зато постоји држава, надлежне агенције, органи који регулишу све то. Једноставно, такви прилози и текстови не би никад ни могли да дођу до конзумената да овде постоји некакав ред“.

У одговору ЦИНС-у из АЛИМС-а кажу да њихова надлежност престаје ако производ није, између осталог, регистрован као лек или медицинско средство. Са друге стране, Министарство здравља нас је упутило на Министарство пољопривреде, а оно на тржишну инспекцију Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

Из Министарства трговине нису одговорили да ли су контролисали Лаборакс и шта су закључили.

Извор: Центар за истраживачко новинарство Србије