Вести

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS

Јачање заштите потрошача у Србији

Шта се крије иза речи "витамин" и "имуно"?

Иза натписа на амбалажи у којима је истакнуто присуство витамина, а у којима је производ који носи епитет "имуно", крију се намирнице које су штетне за организам. С друге стране, количина витамина ни приближно није довољна дневним потребама.

Натписи на производима "имуно" и "витамини" углавном нису мерило здраве хране, упозоравају стручњаци!

Многи произвођачи увидели су и искористили све већу потребу потрошача за додатним уносом витамина и јачањем имунитета, па на амбалажи разних намирница доминирају скраћенице, ознаке и изрази у којима истичу садржај витамина и корисних састојака, а заправо све је то параван за производе пуне шећера и адитива.

На овај проблем и обману упозорили су и бројни читаоци Заштитника потрошача, који сматрају да су обманути јер им се као здрави презентују производи "богати витаминима и минералима" или "садрже 9 витамина", а чијом конзумацијом заправо уносите огромну количину шећера, али ни приближну дозу витамина која задовољава дневне потребе организма.

- Од када су почели апели лекара да јачамо свој имунитет како бисмо се заштитили од вируса, покушавам да се храним што здравије. Увек посегнем за производима на којима је истакнуто да су богати витаминима или да подижу имунитет, а када прочитам декларацију сокова, јогурта или чоколадних пахуљица, схватим да је све то само шарена лажа. Мислим да када се мало боље погледа нутритивна табела, испада да нас произвођачи обмањују и да нам подваљују апсолутно нездраву храну као нешто што ће нам помоћи да будемо здравији - каже Јована Марковић из Београда, која се јавила нашој редакцији и пренела своја запажања.

Трагом ове приче кренули смо у потрагу за информацијама о "витамини" и "имуно" храни, шта она заправо садржи и да ли заиста доприноси побољшању нашег здравља.

Један од најгорих примера на који смо насумично наишли јесте флашица "хело мултивитамин" сока. Када попијете пола литра овог напитка, у свој организам нећете унети ни приближно довољне количине витамина А, нити витамина Е, који су истакнути на флашици, али ћете зато унети чак 47 грама шећера! То је два пута више од максималне препоручене дневне дозе од стране Светске здравствене организације, која каже да одрастао човек не би смео дневно да унесе више од 25 грама шећера, што је еквивалентно количини која стане у шест малих кашичица. Ништа много боља ситуација није ни ако попијете порцију "несквика" који махом конзумирају деца. Она вам неће обезбедити довољан дневни унос витамина Ц, Д, гвожђа нити цинка (истакнуто на амбалажи), а на све то унећете и 10,25 грама шећера. Уколико се одлучите за воду "jana collagen beauty", истина, унећете и више него довољно витамина Ц, али, с друге стране, морате знати да ако попијете целу флашицу од пола литра, у свој организам уносите и чак 14,50 грама шећера!

Уколико сте љубитељ "цедевите", треба да знате да у чаши сока нема довољно ни витамина Ц, ни витамина Е да задовоље ваше дневне потребе. Да ствар буде гора, у свој организам са само једном чашом унећете и невероватних 15,96 грама шећера, што никако није добро! Исти произвођач у понуди има и производ "jana vitamin happy", који у боци од пола литра има 18 грама шећера (погледајте графику).

Нутрициониста Јована Срејић каже да је због тренутне епидемиолошке ситуације тренд да се купује све што има назнаку "имуно" и што има витамине, али је питање који је састав у питању, који облик витамина и у којој количини их има. - Најбољи пример су мултивитамински сокови јарконаранџасте боје, на којима пише да су пуни витамина. Међутим, истина је да у оваквим производима има веома мало витамина, а много шећера, тако да се све што је здраво фактички анулира. Међутим, шећер у овом случају није једини проблем. Ту су вештачке боје, конзерванси, али и неки састојци које произвођачи крију, па често не знамо шта ти производи све садрже. Такође, на неком производу може да буде назначено да садржи "значајну" количину витамина само у случају да они чине 15 одсто од нутритивне вредности која је препоручена за дневни унос тог витамина. Рецимо, препоручени дневни унос витамина Ц је 80 микрограма - каже Срејићева.

Она додаје да постоји доста напитака са амбалажама на којима су истакнути витамини.

- Угљени хидрати, односно шећери, преовлађују над витаминима у готово сваком од тих производа, а оно што је важно да знате, није добро ни када тај производ има већу количину одређеног витамина од препоручене дозе. Такође, примећени су и неки производи који су налик слаткишима, пахуљицама, а и на њима је назначено да садрже неколико витамина Б групе. Такође, сокови имају у себи лимунску киселину и шећер и никако нису здрави производи и не би смели у свом називу да имају реч "имуно". Зато добро обратите пажњу на амбалаже, декларације и натписе, и водите рачуна шта заправо уносите у себе. Не дајте да вас шарено паковање, слике воћа и витамина завара, јер најбољи извор витамина је увек свежа храна - додаје Срејићева.

- Производи који се рекламирају као "витамински инстант напици" су најопаснији за децу, али свакако и сви производи који у себи садрже огромну количину шећера, без обзира на то што имају и витамине. Зато, родитељи, уколико желите деци да дајете нешто здраво и да ваши малишани уносе витамине и јачају имунитет, дајте им свеже воће и поврће, јер је то једини сигуран пут ка здрављу

Николић: Мањак контрола, простор за манипулације

Зоран Николић, потпредседник Националне организације потрошача Србије, каже да произвођач не сме да вас обмане када је реч о особинама које производ не поседује. - Ово се односи на истицање присуства или одсуства одређених састојака и хранљивих материја, где не би смело да се купци доводе у заблуду. Уколико се неки састојак истакне речима или сликом на амбалажи, произвођач је дужан да напише и тачну количину тог састојка у намирници. Дакле, када видите реч "витамин" истакнут на производу, обавезно прочитајте и у којој мери га заправо има. Генерално, проблем је што Министарство пољопривреде не ради редовна испитивања таквих производа и потрошачима остаје само да нагађају да ли је у питању истина или заблуда оно што је наведено на паковању - каже Николић.

Извор: Информер