Вести

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS

Јачање заштите потрошача у Србији

Електроника у Србији најскупља у Европи

Цене роба и услуга у Србији су 2019. години биле на нивоу од 57 одсто просека Европске уније, односно роба је била јефтинија за 43 одсто од европског просека, показују подаци европске статистичке агенције Евростат.

То би била добра вест да наш бруто домаћи производ по становнику није био чак 59 одсто мањи од просечног у ЕУ.

На први поглед могло би се приметити да много брже се приближавамо Европској унији по ценама него по приходима, односно економској активности. Рецимо у односу на 2012. годину ниво цена у односу на ЕУ је повећан за 4,5 процентна поена, а БДП по становнику за свега један поен.

Још занимљивије изгледа како стојимо у неким категоријама производа. Наиме, према подацима Евростата електронски уређаји као што су компјутери, телевизори, штампачи и скенери, аудио системи, па и софтвери су били у прошлој години за 13 одсто скупљи од просека ЕУ и изузимајући Исланд, најскупљи у Европи.

Рецимо, испод нас су завршили Немачка са 15 одсто јефтинијим уређајима, Уједињено Краљевство 18 одсто, док су ови уређаји били скупљи код нас него у Норвешкој за један процентни поен.

Цене одеће биле су свега шест одсто испод ЕУ просека, што је за 15 одсто скупље него у Бугарској, за 13 одсто скупље него у Мађарској и 12 одсто више него у Румунији. С друге стране одећа у Данској је убедљиво најскупља у ЕУ јер је 32 одсто скупља од просека.

Када гледамо најважнији део потрошачке корпе, а то су храна и безалкохолно пиће, у Србији је било јефтиније за 22 одсто од просека Европске уније, док су алкохол и дуван јефтинији за 38 одсто. Ипак нисмо били јефтинији од свих земаља чланица ЕУ зато што је храна у Пољској чак 30 одсто јефтинија од просека.

Када се упореди са најскупљом Данском, храна у Пољској је у 2019. години била јефтинија чак 60 одсто.

Када се ради о ценама возила, односно средстава за транспорт, као што су путнички аутомобили, мотори, бицикли, заједно са Чешком, Естонијом, Румунијом, Мађарском налазимо се међу јефтинијим земљама у Европу за куповину, са ценама 14 одсто испод просечних. На другој страни налазе се Данска, Холандија и Ирска где је веома скупо купити аутомобил.

На крају, у односу на ЕУ, убедљиво смо најјефтинији када се ради о ценама у ресторанима и хотелима, које су упола ниже. Од земаља чланица само је Бугарска са 55 одсто јефтинијим угоститељским услугама, испод просека ЕУ.

Верољуб Дугалић, професор на Економском факултету у Крагујевцу закључује да ако бисмо мерили потрошачку снагу и примања, живот у ЕУ је јефтинији.

“То значи да није довољно рећи да су овде јагоде 300 динара, а тамо три евра и да је код нас јефтиније. Треба узети у обзир и плате у ЕУ. Али Европска унија је шарено друштво. Тамо су и Бугарска и Луксембург, тако да је боље мерити у односу на упоредиве земље, ниво цена и плате”, напомиње Дугалић.

Према његовим речима, као мерило куповне моћи бољи показатељ је просечна плата него БДП.

И ако и погледамо просечне плате одређених земаља видимо да је разлика у односу на Србију далеко већа од разлике у ценама.

Тако рецимо просечна плата у Хрватској је 900 евра што је за 77 одсто више од наших 508 евра, док су цене веће за 24,5 одсто, или скоро три пута мање од разлике у платама.

Мађарских 790 евра просечне плате је за 55 одсто више него у Србији, док су цене више за свега 14 одсто. Најближи смо Бугарима. Док је њихова просечна плата само пет одсто виша од наше, истовремено су им цене за 7,5 одсто ниже од наших.

На крају, однос који објашњава зашто десетине хиљада људи одлазе у Немачку. Цене у Немачкој су за 88 одсто више него у Србији. Међутим, просечна нето плата у Немачкој износи 2.450 евра што је скоро пет пута више од наших дуго очекиваних 500 евра.

Слаба привреда, скупа роба

Скупоћу електронских уређаја Верољуб Дугалић објашњава слабошћу наше привреде и недостатком конкуренције на тржишту.

“У ЕУ производе ову врсту производа и на тржишту влада оштра конкуренција. Тамо потрошачи имају много више могућности за куповину него код нас, који све увозимо и где нема довољно конкуренције. Рецимо, сви ти производи, а посебно аутомобили су још јефтинији у САД. Тамо је конкуренција много већа и то је добра страна конкуренције. Ако хоћеш нешто да продаш мораш да погледаш платежну моћ и по којој цени продаје конкуренција. Ако много њих продаје исти производ, не може се држати висока цена”, наводи Дугалић.

Извор: Данас