Вести

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS

Јачање заштите потрошача у Србији

Насртљиви продавци преселили бизнис на грчке плаже

Српске туристе врбују на одмору у Паралији, Неа Врасни и Неи Пори, уговоре потписују на презентацијама у тавернама и нуде неквалитетне и скупе производе.

Заједно са српским туристима у популарна летовалишта у Грчкој преселили су се и аквизитери и представници разних фирми. Уместо да позивају на вечере и презентације у ресторанима у Србији, сада своју робу нуде буквално на плажама Паралије, Неа Врасне, Неи Порија… Принцип је исти, нуде се неквалитетни производи, масажери, прекривачи, суплементи, креме, по баснословним ценама, на 24 рате и уз убеђивање да је реч о јединственој понуди. Једна Крагујевчанка тако је пристала на куповину, а онда се предомислила и одлучила да пријави случај канцеларији НОПС-а у Крагујевцу и упозори грађане на ове трговце, који су јако упорни и насртљиви.

Купила је, како каже, масажер за стопала по цени од 106.000 динара, дала капару од две хиљаде и уговор потписала на презентацији организованој у једној таверни у месту Неи Пори. Према броју уговора (35) јасно је да није била једина која је насела на ову превару, а требало је да овај производ наредне две године плаћа око 4.300 динара месечно.

– Током протекле туристичке сезоне почело је, а сада се знатно проширило, и све је више сличних примера који до нас стижу из грчких летовалишта. Начин на који аквизитери ово раде врло је проблематичан – каже Зоран Николић, потпредседник Националне организације потрошача НОПС. Додаје да забрињава и то што фирме које склапају уговоре у другој држави крше закон.

– Апсолутно је забрањено пословати на овакав начин, осим ако не постоји регистровано представништво у тој земљи. Не верујемо да било која фирма која је регистрована у Србији има дозволу за рад у Грчкој. Ово је посао за инспекцију у Грчкој, јер оваква делатност представља рад на црно – додаје Николић.

Из НОПС-а упозоравају купце да и у оваквим случајевима важи опште правило о праву на одустанак од куповине. Дакле, од дана пријема робе потрошач може да одустане у року од 14 дана, без икаквог објашњења. Купци би требало да имају на уму да није битан датум на уговору, већ датум пријема робе, од када почиње да тече рок од 14 дана за рекламацију. У сваком случају, морају и да захтевају да добију образац за одустанак од уговора.

Већина фирми које продају производе на овај начин има склопљене уговоре са ПИО фондом. Довољно је да су регистровани у Агенцији за привредне регистре, да имају ПИБ број и отворен рачун у банци да би фонд сарађивао са њима. Предузећа достављају и кратак допис који садржи предмет пословања, односно детаљан опис делатности. Међу њима нису само продавци робе широке потрошње, него и јавна комунална предузећа, осигуравајуће куће, туристичке агенције...

Јасно је да су пензионери главна циљна група аквизитера, који нуде робу широке потрошње сумњивог квалитета, користећи њихову неинформисаност или лоше материјално стање како би им на више рата, најчешће и до две године, продали наводно скупу робу коју иначе не би могли да приуште.

Према подацима из 2017. године овакве уговоре са фондом потписало је више од 1.000 фирми, а годишње просечно више од 800.000 пензионера има административну забрану по такозваном вољном задужењу. Међутим, према незваничним информацијама, у последње две године тај број је знатно повећан. У једној филијали ПИО фонда у Србији сазнајемо да оваква врста продаје доноси много проблема, због којих се грађани неретко обраћају и полицији.

– Ми смо само посредници, а сваки потенцијални спор решавају купац и поверилац. Проверавамо да ли је документација валидна, да ли постоји потпис и пензиони чек. Ових фирми има много и оне послују и по селима. Користе недовољну информисаност старијих људи и пензионера са малим примањима, па је било проблема и поднетих кривичних пријава. Када нам се пожале да желе да одустану или да им роба није стигла упућујемо их на фирму, али не можемо да им помогнемо. Према нашим подацима, у појединим општинама источне Србије и поред ниског стандарда имамо и по више од две хиљаде обустава на пензију месечно, што значи да је толико људи потписало уговоре за куповину различитих, махом неквалитетних и скупих производа – каже наш саговорник из једне филијале у Србији. – Толики број забрана у односу на укупан број пензионера – додаје – нема ни већина београдских општина. Процедура преко које се улази у овај посао, сазнајемо, врло је једноставна. Фирма која продаје мора да потпише уговор са ПИО фондом, после чега добија шифру. Купац приликом уговарања отплате робе на рате потписује уговор са фирмом ван пословне просторије, а фирма тај уговор поштом шаље у фонд, где се само проверава да ли је уговор потписан, после чега фирми враћа оверен примерак.

Да ли је фирма даље испоручила робу, да ли је купац задовољан, има ли проблема, то није у нашој надлежности – каже наш саговорник.

Овакав начин делује проблематично, јер нико не контролише да ли су фирме са којима ПИО фонд потписује уговор поуздане. Према искуству читалаца, који су се јављали нашој редакцији, многе од њих немају чак ни контакт телефон, па купци немају коме да се жале. Врло често нађу се у зачараном кругу – пријављују проблем полицији која их опет шаље на ПИО фонд.

Извор: Политика