19. 04. 2024.

Истраживање открило да се у Србији, само на две популарне друштвене мреже, купцима нуди више од 4.000 нерегистрованих производа.

На десет фејсбук страница и 17 инстаграм профила пронађено је 4.420 нерегистрованих дијететских суплемената чија је вредност око 7,86 милиона динара без робе у магацинима. Процењуј се да око 176,9 милиона динара није плаћено за регистрацију тих производа, изјавио је недавно на скупу у Привредној комори Србије Игор Шпадијер, представник Групације произвођача, увозника и дистрибутера дијететских суплемената ПКС.

У то истраживање, како је рекао, била је укључена 251 компанија у Србији с прометом дијететских суплемената од око 12 милијарди динара. Процењује се да је у нелегалној продаји 20–30 одсто ових производа, односно између 2,4 и 3,6 милијарди динара. Шпадијер је рекао да од 2016. године, када је организован први округли сто у ПКС на ову тему, црно тржиште није у порасту већ стагнира, али да се мора радити на његовом сузбијању

Због велике употребе дијететских суплемената, често без консултација с лекаром или фармацеутом, без знања о могућим нежељеним ефектима, као и могућим интеракцијама, неопходна је стална едукација опште јавности у овој области. Циљ је, како преноси сајт ПКС, да употреба дијететских суплемената постане безбедна, контролисана и рационална. Глобални је тренд, како у свету, тако и у Србији, да се све више користе додаци исхрани, а више од 30 процената промета тих производа иде нелегалним токовима, највише онлајн продајом.Осим опасности за здравље људи, велику штету од нелегалног промета трпи и држава, а највећи проблем је онлајн продаја преко „Фејсбука” и „Инстаграма”. Грађанима Србије је на овај начин пружена могућност куповине непроверених додатака исхрани, уз информације које их често могу довести у заблуду у вези с квалитетом производа.

С дуге стране, развој нелегалног тржишта представља опструкцију раду легалним произвођачима и дистрибутерима који обезбеђују приход унутар државе, док је држава на име неплаћеног пореза оштећена за више стотина милиона динара.

Микаило Тијанић из Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије упозорио је да сваки трећи грађанин који купи робу преко интернета, не само дијететске суплементе већ и лекове и медицинска средства, буде преварен јер је најмање трећина те робе фалсификат. Фалсификовани суплементи обично настају у импровизованим лабораторијама, буквално подрумима, а често се дешава да уопште немају активну супстанцу или чак да садрже неке материје које су штетне по здравље. Не треба се водити само ценом производа и куповати робу која је јефтинија, од непознатих продаваца који нису вредновани или немају добру оцену од стране корисника. Било би добро да се прате и одређени форуми где има оцена корисника.

Представник Групације произвођача, увозника и дистрибутера дијететских суплемената Александра Мирић каже да није проблем само нелојална конкуренција, већ да се на тај начин компромитује читава индустрија. Веома се лако може изгубити поверење у производе због неодговорности произвођача и дистрибутера који се на такав начин понашају, истакла је Мирићева. Подсећа да је производња суплемената грана фармацеутске индустрије која бележи највећи раст у свету.

У Србији је на снази Правилник о здравственој исправности дијететских производа, којим се регулише ова област. Правилник, између осталог, прописује процедуре уписа сваког дијететског производа који се налази у промету у базу података Министарства здравља.

Куповином дијететских суплемената који нису уписани у базу података Министарства здравља потрошачи ризикују да купе небезбедне и неконтролисане, често и субстандардне производе, па чак и дијететске суплементе с недозвољеним супстанцама, чиме могу озбиљно да угрозе своје здравље.

Регистрација је обавезна

Наташа Јовановић Љешковић, декан Фармацеутског факултета у Новом Саду, нагласила је да се морају едуковати грађани како би могли да разликују препарате који су прошли легалну процедуру регистрације, од оних који то нису. Важно је, подсећа, да на сваком паковању пише да је уписано у базу Министарства здравља, а то значи да је један такав производ прошао процедуру регистрације, да је састав проверен на Фармацеутском факултету и Институту за јавно здравље.

Извор: Политика

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS